Нигерија: Жена чији се живот променио кад је посетила колонију лепрозних

Жена пореклом из Нигерије која живи у Америци није ни помишљала да лепра и даље постоји у њеној земљи.

BBC News 12.01.2022

Нигеријска списатељица Адаоби Триша Нваубани пише о жени чији се живот променио након што је добила кожно обољење и касније посетила колонију лепрозних.

Иби Икотидем је навикла на живот који се састојао искључиво од провода.

Волела је моду и накит, имала је мноштво пријатеља и календар испуњен дружењима, често организујући догађаје у америчкој савезној држави Њу Џерси, где је живела са мужем и двоје деце последњих 28 година.

„Људи су се окретали за мном на улици&qуот;, рекла је она.

Али свему томе дошао је крај убрзо пошто се појавио први део суве коже на њеном колену пре око 12 година, отприлике у време кад је пропао њен посао са некретнинама.

Није то озбиљно схватила све док се није рапидно проширило по читавом телу, сем по лицу.

После низа медицинских тестова, добила је дијагнозу акутне псоријазе, аутоимуне болести код које се ћелије коже нагомилавају и доводе до перутања и стварају суве делове који сврбе.

„Огледало ми је било непријатељ&qуот;

Чак и кад је носила блузе са дугим рукавима и дуге сукње да прекрије тај призор и спречи људе да зуре у њу, њено стање је и даље привлачило пажњу где год би ишла.

Понекад кад би устала са столице, људи би ускликнули од шока, питајући се одакле се одједном створила „прашина&qуот; на поду.

„Мрзела сам да се гледам. Огледало ми је било непријатељ&qуот;, рекла је она.

Ускоро је почело анатемисање.

Икотидием се сећа једног посебно болног инцидента кад је била међу гостима журке организоване преко викенда у кући њене пријатељице - она је добила душек на поду у подруму, док су се сви остали повукли у гостинску собу на спрату.

„Седела сам на поду и плакала&qуот; рекла је она.

Икотидием се ускоро осамила, обријала главу - и била је на путу да удари у дно живота све док јој њена 12-годишња ћерка није рекла: „Мама, ти си моја јунакиња. Молим те, не дозволи да ти ова болест уништи живот.&qуот;

Икотидем каже: „То је распршило све помисли о самоубиству које сам имала.&qуот;

Годину дана после њене дијагнозе, њена деца позвана су да се придруже групи младих људи из њене родне нигеријске државе Аква Ибом, да би се бавили добротворним радом као волонтери тамо.

Њен син Ентони, који је тада имао петнаестак година, инсистирао је да му се његова мајка придружи.

Она је нерадо пристала.

Посетили су велики број сиротишта - што су била путовања о којима је извештавала чак и локална телевизија.

Док је једно јутро доручковала у хотелу, Икотидем се обратила стара школска другарица која је похвалила њу и младе људе због њихових активности и предложила да свој добротворни рад прошире на колоније лепрозних у земљи.

„Рекла сам: 'Чекај! У Нигерији још има лепре?'&qуот;, рекла је Икотидем.

„Било је то први пут да сам чула да још постоји лепра на свету.&qуот;

Упознајте Мартину из Хрватске која има племенити циљ:

Упркос њеној елиминацији као глобалног здравственог проблема, лепра и даље постоји у Нигерији, са више од 3.500 случајева дијагностификованих сваке године, према локалном Центру за контролу болести.

Ова бактеријска болест може да се излечи ако се дијагноза и лечење обаве рано, али ако се не лечи, може да доведе до тешких оштећења руку и стопала, па чак и парализе и слепила.

„Са ограниченом количином средстава од владе која има друге здравствене приоритете у области јавног здравља, колоније лепрозних у Нигерији углавном зависе од међународних добротворних организација&qуот;

Као и многе друге болнице за лепру по Нигерији, Екпене Обом такође обезбеђује смештај пацијентима који више не могу да се врате у своје првобитни заједнице због стигме.

Чак и након што се излече од болести која је излечива у року од шест до 12 месеци под терапијом антибиотика, они остају тамо са породицама, а деца им иду у школу у истом комплексу.

Икотидем је рекла становницима и пацијентима да разуме њихову муку.

„Знала сам како је то бити одбачен, како је то кад сви зуре у вас&qуот;, рекла је она.

Продала је свој накит

Током последње деценије, Икотидем је себи зацртала као животну мисију старање о пацијентима који болују од лепре.

Преко Врата наде, фондације коју је основала, свој рад је до сада усредсредила на три колоније у јужној и северној Нигерији.

Lepra može da se izleči, ali ako se ništa ne preduzme, može da izazove teška oštećenja šaka i stopala — Лепра може да се излечи, али ако се ништа не предузме, може да изазове тешка оштећења шака и стопала

Уз разну другу помоћ, она им обезбеђује и специјалне ципеле, штаке и инвалидска колица.

Њиховој деци набавља канцеларијски материјал за школу.

Она реновира њихове стамбене одељке.

„Треба да видите неке од душека које су користили, не бисте дали ни псу да спава на њима&qуот;, каже он.

Са ограниченом количином средстава од владе која има друге здравствене приоритете у области јавног здравља, колоније лепрозних у Нигерији углавном зависе од међународних добротворних организација као што је Мисија за лепру.

„Кад имају неки проблем, зову мене, а не владу&qуот;, каже Икотидем, која је финансирала прве пројекте продавши свој драгоцени накит, пре него што је почела да организује догађаје за сакупљање средстава и обратила се пријатељима.

Њен следећи велики пројекат је да помогне становницима колонија да постану мање зависни, обезбедивши им семење и алате за земљорадњу на њиховом земљишту.

„Одлазила бих на спавање мислећи на ову заједницу и будила бих се мислећи на њих&qуот;, каже Икотидем.

„Са псоријазом сам пронашла мисију, а са мисијом, пронашла сам излечење.&qуот;