ЕМС: Не стопирамо Закон о обновљивим изворима енергије, тражимо измене

 Национални оператор преносног система Електромрежа Србије (ЕМС) саопштио је данас да није тачно да стопира Закон о обновљивим изворима енергије (ОИЕ), како је изјавила министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, већ да са Електропривредом Србије (ЕПС) и Агенцијом за енергетику Србије (АЕРС) инсистира на изменама делова Закона о ОИЕ који могу да нанесу несагледиве последице на електроенергетски систем Србије.

"Подсећамо министарку Михајловић да Србија већ има озбиљан удео ОИЕ у свом производном миксу, а ЕМС управо инсистира на интеграцији нових стабилних и управљивих ОИЕ", наведено је у саопштењу ЕМС-а, којим се реагује на изјаву Михајловић да стопирање Закона о ОИЕ значи и стопирање инвестиција.

Михајловић је, гостујући на Телевизији Хепи рекла данас, поводом дописа ЕПС-а, ЕМС-а и Агенције за енергетику, у којем се тврди да ће Србија бити без струје зато што ће имати ОИЕ, да стопирање Закона о ОИЕ значи и стопирање инвестиција, као и да су промене у енергетском систему неизбежне, упркос отпору и опструкцијама.

Она је рекла да су у изради Закона о ОИЕ учествовала сва јавна предузећа у електроенергетском сектору, представници Привредне коморе, невладиног сектора, инвеститора…

"Доношењу закона претходила је широка јавна расправа, у којој су учествовали и ЕПС и ЕМС и све што су рекли је у закону. Ођедном, имамо ситуацију да не желе да спроводе решења у чијој изради су учествовали и да закони не важе за њих", рекла је Михајловић.

ЕМС је у реаговању навео да са ЕПС-ом и АЕРС-ом инсистира на пажљивом и контролисаном увођењу неуправљивих извора енергије у производни микс Србије.

"Сви указујемо на чињеницу да се ниједна земља није одрекла, а посебно не преко ноћи, конвенционалних, управљивих извора енергије, у шта се убраја и угаљ. О даљем начину коришћења угља, као важног ресурса ког Србија има, и ког се не треба одрећи, потребно је да стратешки размишљамо, уз поштовање свих еколошких стандарда", навео је ЕМС.

Додао је да у тој компанији ради 588 инжењера и пет будућих и садашњих доктора наука, да 536 запослених раде на местима са повећаним ризиком, опасним по живот, да је потпуно корпоратизована компанија са професионалним пословодством и директорком изабраном на јавном конкурсу.

ЕМС, је навео и да одржава и управља преносним системом од преко 10.000 километара далековода и преко 40 постројења, да је основао тржиште електричне енергије, да редовно остварује профит и новац уплаћује у буџет, па је "некоректно и непрофесионално и у крајњој линији штетно да Министарство рударства и енергетике (МРЕ) оптужује ЕМС да има страх од одговорности и да није ништа урадио у области инвестиција или да касни са њима".

"Оно што смо имали да кажемо о предлогу за измене Закона о ОИЕ ми смо, званичним путем, рекли у неколико дописа које смо послали министарству. Исти став на ову тему исказала је и највећа енергетска компанија у држави ЕПС, као и АЕРС. Никада никакав званичан одговор на све што смо указали у тим дописима, од ресорног министарства, ми нисмо добили. Уместо тога, добили смо кроз медијске изјаве етикете да смо неспособни, да смо кочничари и људи прошлости", навео је ЕМС.

Додаје се да је нетачно да су у Закон о ОИЕ унете све сугестије ЕМС-а.

"Стојимо иза захтева да је закон потребно мењати, без обзира на медијске нападе које трпимо. На негативне ефекте пребрзе интеграције енергије из ветра и солара указали смо на самом почетку мандата министарке рударства још у новембру 2020. године, а до данас и више пута", навео је ЕМС.

Истиче се да "није ниво једне озбиљне енергетске компаније каква је ЕМС, а каквом је, бар до јуче сматрала и хвалила се тим и сама министарка Зорана Михајловић, да се дописује преко медија".

Наведено је да ЕМС зна шта је његов посао и ради га у интересу грађана Србије. "Ипак, зарад заштите угледа наше компаније и свих запослених приморани смо да укажемо на нетачне изјаве које представници МРЕ у јавности дају последњих дана, а које се тичу инвестиција у преносни систем", наводи се у реаговању.

"ЕМС не гради и не инвестира у преносни систем на основу паушалних процена, већ планирајићи инвестиције по највишим европским стандардима и правилима Европске мреже оператора преносног система (ЕНТСО-Е), чији је уосталом ЕМС пуноправни члан", навео је ЕМС.

Додао је да се сваке године израђује План развоја преносног система Србије за период од минимум десет година, а убудуће ће се израђивати на две године, као и План инвестиција у преносни систем за период од три године.

"На План развоја преносног система Агенција за енергетику даје сагласност, при чему она претходно и спроводи јавне консултације", навео је ЕМС.

Битно је истаћи, како је наведено, да постоји разлика између инвестирања у преносни ситем које, зарад потреба становништва и привреде, плански спроводи ЕМС и прилагођавања преносног система за потребе објеката за производњу електричне енергије, јер су у том случају управо инвеститори у те објекте у обавези да финансирају недостајућу инфраструктуру.

"Подвлачимо да планске инвестиције у преносни систем у претходних десет година нису касниле, и не касне, те да је просек трајања извођења радова за инвестиције у наш преносни систем бољи од европског стандарда", оценио је ЕМС.

Подсетио је да је компанија већ инвестирала 30 милиона евра из сопствених средстава у два далековода у Банату која ће омогућити интеграцију ветропаркова снаге 2,8 ГВ, који су у различитим фазама прикључења.

"Да не помињемо друга улагања у преносни систем широм Србије, попут потпуно нових трафостаница Бистрица, Врање, Београд... преко комплетних ревитализација постојећих објеката и изградње и ревитализације далековода. ЕМС је у претходних девет година реализовао инвестиције у вредности од 330 милиона евра", прецизирао је ЕМС.

Додао је да се "инвестициони замах наставља, а улагања у преносни систем у наредних осам до десет година износиће бар 700 милиона евра".

"Што се тиче изградње преносних капацитета, позиционирање неких од наших капиталних пројеката извршено у регионима у којима се очекује интензивна интеграција обновљивих извора није случајност, већ су ти пројекти и планирани тако да се дозволи пласман енергије из ових извора према потрошачима", навео је ЕМС.

Пројекат БеоГрид 2025, како је наведено, директно повезује област јужног Баната са потрошачима Београда и Срема, док ће изградња новог двосистемског далековода 400 кВ од ТС Јагодина 4 до региона Костолца установити још један коридор за пренос електричне енергије ка потрошњи у централној Србији, а пројекат Панонски коридор омогућиће евакуацију енергије из Бачке ка централној Србији.

"Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије, пројекат који и сама министарка Михајловић често хвали, али је очигледно на то сада заборавила, представља окосницу развоја наше преносне мреже и вредан је око 160 милиона евра. Кроз територију Србије он се реализује кроз четири секције. ЕМС је сопственим средствима финансирао, и пре времена завршио, целу прву секцију од Панчева до границе са Румунијом, а друга секција ће очекивано бити завршена већ ове године. Завршетак пројекта очекује се 2026. године", наведено је у саопштењу.

Истиче се да ЕМС поручује јавности Србије да сви у ЕМС-у, увек савесно, одговорно и професионално раде свој посао и да су медијски напади који долазе из МРЕ контрапродиктивни и лоши како за компанију тако и за цео електроенергетски сектор, па у крајњој линији и репутацију Србије.

(Бета, 13.01.2022)