Дирљива прича девојчице Милице и њене керуша Лара од које ће вам ‘заиграти’ вилица

Милица свако јутро у 5 креће у школу. Мора тако рано зато што је удаљена 15 км до школе, а пола пута проведе пешачећи до прве аутобуске станице са својим највернијим пријатељем, керушом Ларом, коју је нашла напуштену, а затим је удомила. Након пешачења више од сат времена на аутобуској станици се растају. У знак захвалности, Милица увек понесе мало хране да почасти Лару на растанку, која је верно прати у стопу. Лара је прати сваким даном првих 8 километара пешке