Kristalna soba

U divljini me devojka mala Zgrabi dok plesah goneć teskobu, Odvela me u svoju sobu I zlatnim ključem zaključala. Soba je bila sva od zlata Što sa kristalom blešti i seva, Unutra se otvarao nepoznat Svet prepun blaga Mesečeva. Tu drugu Englesku videh, i drugi London, i druga zdanja tvrda, I dvor, i Surej Bouer drugi, I drugu Temzu i druga brda. I drugu devojku što beše njena Blistava slika od sjajnog daha, Jedna u drugoj zatvorena Triput – o kakav drhtaj straha! I