Србија, екологија и Рио Тинто: Шта до сада знамо и шта пише у документацији

Узбудљиво откриће британско-аустралијске компаније Рио Тинто 2004. године, која је у Западној Србији пронашла до тада непознати минерал јадарит, довело је до еколошких протеста 17 година касније, када су идеје о отварању рудника почеле да се претварају у реалност.

У јануару ове године, вишемесечно ломљење копаља око отварања рудника литијума и бора у месту Јадар код Лознице резултирало је одлуком Владе Србије да, како тврди, стопира пројекат.

„Ставили смо тачку на Рио Тинто&qуот;, изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић 20. јануара 2022. године после одлуке владе о укидању Уредбе о утврђивању планског документа из 2020, који је превиђао изградњу рудника литијума - Просторног плана за пројекат „Јадар&qуот;.

Према речима премијерке, „самим тим поништени су управни акти у вези са компанијом Рио Тинто, односно ћерком фирмом Рио Сава експлорејшн, све дозволе и сва решења&qуот;.

• „Ставили смо тачку на причу о Рио Тинту&qуот; - Влада Србије стопирала пројекат Јадар
• Шта укидање просторног плана Лознице значи за пројекат Јадар и Рио Тинто
• Јадарит, Рио Тинто и шта о томе треба да знате

У саопштењу компаније Рио Тинто наводи се да су „изузетно забринути&qуот; због одлуке о укидању Просторног плана за пројекат „Јадар&qуот; и поништавању свих управних аката у вези са пројектом.

Рио Тинто разматра управо правне основе за доношење ове одлуке и „импликације које она може имати&qуот; на активности компаније у Србији, додаје се.

Еколошки активисти, чији је један од захтева на протестима и блокадама био укидања Просторног плана, поздрављају ову одлуку - али чекају да се она и правно озваничи.

Сретен Ђорђевић, адвокат и стручњак за еколошко право, каже за ББЦ на српском да, „уколико је Влада све урадила на правно перфектан начин&qуот;, укидањем Уредбе „обустављају сви покренути поступци&qуот;.

Истиче да није реч само о поступцима који су непосредно везани за изградњу рударског басена, него би се обустава односила и на „све друге пројекте инфраструктурног повезивања Јадра са другим деловима Србије&qуот;.

„Речју, све би морало да се врати на почетак&qуот;, каже Ђорђевић.

Откриће новог минерала

Геолози компаније Рио Тинто дошли су 2004. до узбудљивог открића у Западној Србији - пронашли су лежиште минерала који до тада није био познат у свету.

Назвали су га јадарит, по реци Јадар у Западној Србији, која тече обронцима планине Цер и улива се у Дрину.

Испоставило се да минерал садржи литијум и бор, који се користе у индустрији керамике, стакла, батерија, мазива и многим другим гранама.

Према досадашњим сазнањима, лежиште јадарита код Лознице јединствено је у свету, а процена је да се ту налази близу 10 одсто истражених ресурса литијума у свету, рекао је претходно за ББЦ на српском Владимир Симић, професор Рударско-геолошког факултета.

Компанија Рио Тинто се надала да ће пројекат рудника у западној Србији, вредан 2,4 милијарде долара, помоћи да постане један од 10 највећих светских произвођача литијума, кључног састојка батерија.

Замисао је била да се тамо добијају три коначна производа - литијум-карбонат од ког се праве батерије и електрична возила, затим борна киселина и натријум-сулфат.

• Најважније питање о литијуму и батеријама на које немамо одговор
• У фотографијама: Знате ли одакле долазе батерије у вашим мобилним телефонима

Рио Тинто је добио дозволе да спроводи истражне радове које, према изјави премијерке Ане Брнабић из јануара 2022, „ускоро истичу&qуот;.

За пројекат истраживања, који је стигао до фазе израде студије изводљивости, компанија до сада је уложила или наменила око 450 милиона америчких долара.

Међутим, мештани Лознице и њених села, еколошки активисти и грађани успротивили су се отварању рудника, наводећи да страхују од „могуће еколошке катастрофе&qуот;.

Да је страх оправдан тврдили су и поједини стручњаци.

Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, технологију и металургију, више пута упозоравала да је реч о „технологији која је опасна по живи свет и да би изградњом рудника биле угрожене реке које се уливају у Дрину&qуот;.

„Токсини са јаловишта разносиће се и улазиће у земљиште и водотокове, што значи да ће бити угрожени они који остану да живе у околини рудника&qуот;, рекла је Ђорђевић на једном од протеста из марта прошле године.

Шта пише у документацији на скоро 5.000 страна коју су добили еколошки активисти?

Еколошки активисти у међувремену су од Владе Србије преузели документацију на укупно 4.800 страна, а све у вези са компанијом Рио Тинто и њеним радом у Србији од 2002. године до данас.

Данијела Несторовић, адвокатица из Еколошког устанка, читала је документацију и за ББЦ на српском каже да у њој нема уговора, нити било какве уговорне обавезе између Републике Србије и компаније Рио Тинто.

Додаје и да документација која им је достављена не указује ни на какву обавезу Републике Србије.

„Остављам простора за сумњу, јер не знам да ли су то сва документа. Ако премијерка тврди да јесу, хајде да верујемо да је тако&qуот;, каже Несторовић.

Достављено им је укупно 38 докумената.

Међу њима су и Закон о рударству и геолошким истраживањима, Елаборат о ресурсима и резервама бора и литијума, локацијске дозволе, дозволе за истражне радње и уредба о просторном плану.

Несторовић наводи да је већина тих докумената и до сада била јавно доступна.

Међу документима је и Споразум о узајамном подстицању и заштити улагања који су новембра 2002. године потписале владе СР Југославије (заједнице Србије и Црне Горе) и Уједињеног Краљевства и Северне Ирске.

„Тај споразум нисам имала прилике раније да видим и он би могао да буде прилично јак основ и аргумент уколико дође до спора Рио Тинта и Републике Србије&qуот;, каже Несторовић.

Држава је, објашњава, тим докуметном преузела обавезу да створи повољне услове за већа улагања држављана и компанија владе Уједињеног Краљевства и Северне Ирске, заштиту тих улагања, како би се ствирили не само повољни законски услови, већ и повољни услови на тржишту.

Тај споразум је потписан новембра 2002, а ратификован маја 2004.

Као битан документ, Несторовић наводи и Елаборат о ресурсима и резервама бора и литијума који је донет 19. новембра 2020. године.

Написан је на више од хиљаду страна и ова адвокатица га још није до краја ишчитала, али страхује да би ако Рио Тинто оде, елаборат могла да преузме нека друга компанија.

Има ли Рио Тинто основ за тражење одштете?

Несторовић каже да постоје две опције - покретање поступка пред домаћим правосуђеми или пред арбитражом, што су и иначе могућности за сваки спор са страним инвеститором.

„Постоји могућност да Рио Тинто пред нашим Уставним судом покрене поступак због незаконитости или незаконитог начина укидања ове уредбе.

„Тај процес би трајао сигурно две до три године. Тек после одлуке Уставног суда могли бисмо да очекујемо неки правни основ за будућу, потенцијалну тужбу за накнаду штете.

„Рио Тинто би у том случају морао да докаже какву је штету претрпео, да ли је то у виду изгубљене добити, онога што су очекивали да ће зарадити или на основу средстава која су уложили за истраживања, што су трошкови добијања локацијских дозвола и дозвола за истражне радње. То су таксе које би било ко други платио.

„Не знамо који би био основ за накнаду штете у том случају&qуот;, каже адвокатица.

Друга опција је, објашњава, позивање на билатералне међународне конвенције које представљају правни основ за арбитражни поступак.

„Пре мислим да ће, уколико буду покретали поступак, то покренути пред арбитражом.

„Постоје две-три међународне конвецније које омогућавају заштиту страних улагања и између осталих, наша држава је потписница тих конвенција&qуот;, објашњава Несторовић.

Каже да са правничке стране, могућност тужбе постоји, али не на основу достављене документације, већ уколико би Рио Тинто сматрао да је претрпео штету укидањем дозвола које су до сада добили.

Објашњава и да је већина дозвола већ и истекла.

„Они нису урадили студију процене утицаја на животну средину, тако да у том смислу можда постоји и њихова кривица на одређени начин, зашто до сада није урађена студија јер је то био кључни документ да би они наставили са ископавањем, да би добили ту дозволу&qуот;, каже Несторовић.

Међу документима који су им достављени, највише је дозвола за истражне радње, почевши од 2004, па до 2021. године, а већина докумената је, каже Несторовић, донета за време садашње власти.

„Током бивше власти издата је дозвола за истражне радње и Споразум о узајамном подстицају и заштити улагања из 2002. године&qуот;, објашњава.

Несторовић каже да је без обзира на то што укидање уредбе не мора да садржи образложење, у овом случају требало да га буде.

„Логично је да се премијерка обрати јавности и да образложи одлуку и шта су били главни разлози за укидање ове уредбе.

„Сматрам да је морала да наведе бар један законски разлог. То нигде не пише. И то оставља празан простор за разна тумачења&qуот;, закључује Несторовић.

Александар Јовановић Ћута из Еколошког устанка каже да ће активисти тражити одговорност сваког ко је учествовао у причи са Рио Тинтом.

„Свако коме је пало напамет да дозволи да једна страна компанија купује и руши куће људима у Горњим Недељицама, свако коме је пало на памет да пројекат Јадар спроводи кроз просторне планове града Лознице и републички просторни план, а у коме стоји да је за потребе тог пројекта неопходно извршити релокацију становништва, тај не мисли добро свом народу&qуот;, каже Јовановић за ББЦ на српском.

Како је Србија протестовала због намере ископавања литијума и промена закона

Протекла два месеца протекла су у знаку протеста против отварања рудника литијума, који су се одржавали сваке недеље.

Али, све је почело још раније - грађани Србије су против изградње рудника литијума устали пре више од годину дана, а исказујући незадовољство на еколошким протестима чија главна тема није био литијум.

О Рио Тинту говорило се, на пример, на протесту Еколошки устанак у априлу прошле године, који је имао регионални карактер, а организовало га је удружење Одбранимо реке Старе планине.

На питање новинара о Рио Тинту и руднику за експлоатацију јадарита, председник Србије Александар Вучић говорио је да не разуме „зашто би се неко бунио&qуот; против отварања рудника.

Тада је навео да „оно што је објављивано&qуот; у медијима у Србији о раду те компаније није тачно.

Председник Вучић је у више наврата истицао да би отварање рудника литијума допринело „процвату Западне Србије&qуот; и донело велику финансијску добит читавој земљи.

Грудва грађанског незадовољства закотрљала се у Лозници, где је Скупштина града у јулу 2021. године усвојила Просторни план града, који је предвидео изградњу рудника.

Лозница је град од око 20.000 становника, тик уз границу са Босном и Херцеговином.

Еколошки активисти означили су то као озбиљан корак ка увођењу Рио Тинта у званичну документацију и регулативу Србије.

У одговор на талас незадовољства, председник Србије Александар Вучић је најавио могућност да би грађани о компанији Рио Тинто и руднику јадарита могли да одлуче на референдуму.

Весна Продановић, директорка Рио Сава Експлорејшн, тада је рекла да, ако пројекат Јадар буде одбијен на могућем референдуму, компанија ће морати да заузме став, јер „не постоји правни оквир по којем дозволе не важе&qуот; ако одлука бирача буде негативна.

Кори Удовички, потпредседница Владе Србије 2002. године у време када је потписан међудржавни споразум са Великом Британијом, рекла је за Инсајдер да би је „изненадило да Србију баш ништа не кошта&qуот; одлазак компаније.

Навела је да Рио Тинто у Србији ради на основу истражних права и да уговор о отварању рудника није потписан, али да је међудржавни споразум битан јер „појачава обавезу&qуот;.

Од краја новембра 2021, незадовољни грађани широм Србије су суботом блокирали прво ауто-путеве, и важне саобраћајнице.

Демонстранти су имали два основна захтева - брисање пројекта Јадар из планских докумената и стављање на увид свих докумената о Рио Тинту, што је остварено, као и увођење мораторијума на ископавање литијума, што се још увек није остварило.

„Мислим да ће економска корист од тога бити мизерна, а упропастиће животну средину за наредних 50 година&qуот;, рекао је Владимир, један од демонстраната на јануарској блокади путева, за ББЦ на српском.

Паралелно са тим, власти у Србији покренуле су процес измена два закона, о експропријацији и референдуму, који су такође постали теме протеста.

Једна од главних измена Закона о експропријацији предвиђала је промену процедуре за одузимање или ограничавање својине на непокретностима због остваривања јавног интереса.

Критичари су говорили да се регулатива мења у корист компаније Рио Тинто и другог приватног капитала, а на штету грађана.

Додатно незадовољство изазвала је чињеница да се предлог измена и допуна пред Скупштином Србије нашао без претходне јавне расправе и анализе утицаја на заинстересоване стране.

Такође су сматрали да су измене Закона о референдуму доносе на штетне измене у праву укидањем цензуса и увођењем такси за оверу потписа приликом предлагања закона и народне иницијативе.

Влада Србије је на седници 8. децембра 2021. донела одлуку да се спорни Закон о експропријацији повуче из скупштинске процедуре и најавила да ће додатно анализирати да ли су измене потребне.

Измене Закона о референдуму су спроведене, али су уважени захтеви протеста - промене чланова 7, 20, 43 и 44 који се односе на оверу потписа, представнике овлашћеног предлагача у органу за спровођење референдума и рок за поновно расписивање референдума.

Укинута је и раније предвиђена накнада од 40 динара за оверу потписа из члана 7, у случајевима када грађани желе да предложе измену Устава или нови закон.

Како се мењала реторика власти у Србији

Пре мање од месец дана, председник Вучић био је изричит да пројекат „неће бити повучен&qуот;, истичући да је наслеђен од претходне власти.

„Тај пројекат стоји и нигде се померати неће. Они су га довели, а ми смо урадили све што је народ тражио и то је то&qуот;, рекао је.

Влада Србије већ неколико година понавља да је развој пројекта рудника литијума од изузетног значаја за Србију и Лозницу.

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић говорила је да би налазиште, чија је вредност процењена на 56 милијарди долара, Србији могло да доноси „исту зараду&qуот; као и компанији.

Како је тада рекла, рударење би учествовало у БДП-у Србије са „три одсто, фабрика батерија са осам, а фабрика аутомобила са и до 15 процената&qуот;.

Премијерка Брнабић се 2018. у Лондону састала са представницима компаније Рио Тинто, када је обећала да ће се „и лично укључити у даљу реализацију овог пројекта, како би имали максималан позитиван ефекат&qуот;.

Она је најављивала нова радна места, истичући да ће „само у фази изградње рудника и постројења за прераду бити ангажовано више од 2.100 радника&qуот;.

Министарка Михајловић изјавила је да ће сви пројекти који се буду реализовали у овој области морати да задовоље највише еколошке стандарде, како би се ускладили економски развој и очување здраве животне средине.

„Постоји пуно дилема и питања везаних, рецимо, за јадарит, али оно што са сигурношћу могу да кажем - Влада Србије неће потписивати никакав уговор уколико он не буде у потпуности одговарао свим еколошким стандардима.

„То је заједнички интерес свих нас и зато је јако лоше кад неки ово питање покушавају да политизују&qуот;, рекла је Михајловић.

Претходни ресорни министар Александар Антић годину дана раније изјавио је да се процењује да би вредност ове инвестиције „могла да буде 1,5 милијарди долара&qуот;.

• Најважније питање о литијуму и батеријама на које немамо одговор
• Нови еколошки протест у Београду - „без воде нема слободе&qуот;

Поред Просторног плана града Лознице, постоји још један плански документ који се односи на пројекат - Просторни план подручја посебне намене (ППППН) за јадарит, који је 2020. донет Уредбом Владе Србије.

Премијерка Ана Брнабић више пута је говорила да Србија не може да каже не Рио Тинту, али је истицала да није потписан никакав документ.

„Када дате инвеститору право да истражује, уколико инвестира свој новац и не нађе ништа, може да изађе из тог пројекта и ником ништа не дугује.

Уколико нешто нађе и испуни даље све услове у складу са законима, онда ви по закону не можете да кажете 'не'&qуот;, рекла је Брнабић новинарима пре само три недеље.

Ипак, влада је 20. јануара поништила Уредбу, а премијерка је рекла да је тиме „стављена тачка&qуот; на Рио Тинто у Србији.

„Просторни план је укинут и више не постоји. Самим тим поништени су сви управни акти у вези са компанијом Рио Тинто, односно ћерком фирмом Рио Сава експлорејшн, све дозволе и сва решења. Ставили смо тачку на Рио Тинто у Србији.

„Уговоре никада нисмо имали, као што смо више пута и рекли&qуот;, рекла је председница Владе Србије Ана Брнабић после седнице владе.

Из Рио Тинта кажу да су „посвећени развоју пројекта у складу са свим српским и међународним прописима&qуот; и оценили да „дијалог заснован на чињеницама треба да буду основ сваке одлуке Владе Србије о развоју пројекта&qуот;.

Да ли је на Рио Тинто заиста стављена тачка?

Изградња рудника требало је да почне 2023, а отварање је било планирано за 2026.

Неки људи у лозничком крају већ су продали некретнине - куће, имања, њиве - међународној компанији која је више година вршила истраживања на том терену.

Сретен Ђорђевић, адвокат и стручњак за еколошко право, каже да, „уколико је Влада све урадила на правно перфектан начин&qуот;, укидањем Уредбе „обустављају сви покренути поступци&qуот;.

Како истиче, не ради се само о поступцима који су непосредно везани за изградњу рударског басена, него би се обустава односила и на „све друге пројекте инфраструктурног повезивања Јадра са другим деловима Србије&qуот;.

Ђорђевић додаје да би укидањем уредбе, Служба за катастар непокретности по службеној дужности морала да врати првобитни карактер земљишта.

„Земљиште које је пренамењено у грађевинско треба да буде враћено у пољопривредно&qуот;, каже.

Такође наводи да би Град Лозница још једном морао да измени локални просторни план и из њега избаци План подручја посебне намене за пројекат „Јадар&qуот;.

„Једном речју, све би морало да се врати на почетак&qуот;, закључује Ђорђевић.

Адвокат има дозу резерве према начину на који је одлука донета.

Уредба коју је Влада сада укинула, претходно је донета на основу другог документа, „решења којим је Министарство заштите животне средине дало сагласност на Просторни план&qуот;, објашњава Ђорђевић за ББЦ на српском.

„Уколико решење Министарства није поништено, Уредба Владе је стављена ван снаге без правног основа, што може да има даље правне импликације&qуот;, додаје.

Где се још протестовало против Рио Тинта у свету?

Британско-аустралијски гигант који послује готово век и по није се само у Србији сусрео са протестима и негодовањем локалног становништва.

У септембру прошле године компанија је оптужена да је испуштањем отровних материја загадила реке на Папуа Новој Гвинеји, писао је ББЦ.

Више од 150 мештана Бугенвила жалило се да је тај поступак Рио Тинта изазвао здравствене проблеме 12.000 људи који живе у околини.

То се десило непосредно пошто су директор и двојица главних менаџера ове компаније поднели оставке после скандала са уништењем светске културне баштине Абориџина.

Рудници ове компаније у Западној Аустралији упропастили су пећине ових староседелаца старе 46.000 година.

Погледајте видео: Прва блокада саобраћајница и инциденти у Шапцу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.24.2022)