Наука и теорије завере: Да ли лажни научни подаци треба да буду цензурисани на друштвеним мрежама

Како решити проблем нетачних информација?

Кад су у питању разумевање научних података и доношење здравствених одлука, ово за последицу може да има питање живота или смрти.

Људи одговорени од примања вакцина читајући дезинформације на интернету завршили су у болници или чак умрли.

А нетачне или потпуно измишљене тврдње о 5Г мрежи и пореклу ковида-19 повезане су са насиљем и вандализмом.

Али потпуно уклањање информација може у великој мери да заличи на цензуру, нарочито научницима чије су читаве каријере изграђене на ставу да чињенице могу и треба да буду оспораване и да се докази временом мењају.

• Јован Бајфорд: Зашто у кризама многи верују у теорије завере
• Зашто толико људи верује у теорије завере
• Теорије завере - од вакцина до климатских промена линија је танка

Краљевско друштво је најстарија активна научна установа на свету и она покушава да се избори са изазовима које представљају најновији начини преношења информација.

У свом новом извештају, оно саветује да компаније у чијем су власништву друштвене мреже не уклањају садржај који је „легалан али штетан&qуот;.

Уместо тога, аутори извештаја верују да друштвене мреже треба да прилагоде алгоритме тако да спрече да ти садржаји постану вирални - и да онемогуће људима да зараде новац на лажним тврдњама.

Али не слажу се сви са тим ставом - нарочито не истраживачи који су стручњаци у праћењу начина на који се дезинформације шире на интернету и колико су штетне по људе.

Центар за супротстављање дигиталној мржњи (ЦЦДХ) тврди да постоје случајеви кад је најбоље што може да се уради управо уклањање садржаја који је веома штетан, очигледно нетачан и допире веома далеко.

Овај тим указује на Пландемију - видео који је постао виралан на почетку пандемије, износећи опасне и лажне тврдње чији је циљ био да застраши људе и одврати их од ефикасних начина да се смањи штета од вируса, као што су вакцине и ношење маски, и на крају је био уклоњен.

Друштвене мреже су биле боље припремљене за наставак овог видеа по имену Пландемија 2, који није имао никаквог утицаја након што је ограничен на великим платформама, не остваривши ни приближно домете првог видеа.

„То је политичко питање… коју равнотежу пронаћи између индивидуалних слобода и неких облика ограничавања шта људи смеју и не смеју да кажу&qуот;, каже професор Расмус Клајс Нилсен, директор Ројтерсовог Института за студије журналистике на Универзитету у Оксфорду.

Професор Нилсен признаје да, иако представљају релативно мали део медијске хране код људи, научне дезинформације могу да доведу до непропорционално веће штете.

Али, додаје он, имајући у виду колико је неповерење у институције велики покретач дезинформација, „претпостављам да би велики број грађана доживело као потврду својих најгорих сумњи о томе како друштво функционише кад би етаблиране институције преузеле много директнију улогу у ограничавању приступа људи информацијама&qуот;.

„Теже доступни&qуот;

Подржавајући ову забринутост, Краљевско друштво каже: „Уклањање садржаја може да појача осећање неповерења и да га други искористе за промовисање садржаја који дезинформишу&qуот;.

То „може да направи још већу штету него корист гурањем садржаја који дезинформише ка теже доступним ћошковима интернета&qуот;.

Чињеница да су ти ћошкови „теже доступни&qуот;, међутим, то управо и јесте део поенте.

Тако се смањују шансе да ће неко, ко већ није посвећен потенцијално штетним уверењима и не тражи их активно, бити њима изложен случајно.

Неки од насилних протеста, бар делимично подстакнути теоријама завере, нису потекли из опскурних ћошкова интернета, већ са Фејсбука.

А има врло мало јасних доказа да уклањање садржаја нагони људе дубље у штетна уверења.

Погледајте видео: Садржи ли вакцина против корона вируса магнет?

Мењање алгоритма

Научне дезинформације нису ништа ново.

Нетачно веровање о вези између ММР вакцине и аутизма потекло је из објављене (и касније повучене) академске студије, док су на нашироко распрострањена непоткрепљена веровања у штетност флуоридизације воде подстакли штампани медији, групе за вођење кампања и ширење информација од уста до уста.

Оно што се променило је брзина којом путују лажне информације и огроман број људи који их на крају прочита.

Уместо да се уклања садржај, један од начина који предлажу аутори извештаја за излажење на крај са дезинформацијама јесте отежавање њиховог проналажења и дељења, што значи да су мање шансе да ће се оне аутоматски појавити на нечијем фиду.

Ово је, објашњава професорка Џина Неф, социјална научница са Оксфордског института за интернет, „осигуравање да људи и даље могу да изразе оно што мисле&qуот; - само им неће бити гарантована публика која броји милионе.

„Они и даље могу да објаве ту информацију, али платформе не морају да их учине виралним.&qуот;

• „Борим се против антиваксера мамац-групама на Фејсбуку“
• Теорије завере - како су настале и шта можемо да научимо из њих
• Моје рањено стопало и антивакцинашке теорије завере
• Бил Гејтс негира теорије да жели људима да угради микрочипове

Провера чињеница

Институт за стратешки дијалог (ИСД), експертска група која прати екстремизам, истиче да се значајни проценат дезинформација заснива на присвајању и злоупотреби аутентичних података и истраживања.

„То је понекад опасније од изразито лажних информација, зато што може значајно дуже да потраје да се оповргну објашњавањем како и зашто је то погрешно тумачење или злоупотреба података&qуот;, каже портпарол ове групе.

Ту на сцену ступа провера чињеница - још једна алатка коју подржава Краљевско друштво.

Једна од најчешћих дезинформација у вези са вакцинама током протекле године - коју је ББЦ изнова проверавао - била је представа да људима у великим бројевима штети вакцина.

Ова тврдња заснована је на погрешном тумачењу правих бројки.

Погледајте видео: Пет најчешћих лажних тврдњи о вакцинама против ковида

Уклањање појединаца са платформи

ИСД каже да истраживање показује како мала група налога која шири дезинформације има „непропорционално велик утицај на јавну расправу на свим друштвеним мрежама&qуот;.

„Многе од тих налога су они који проверавају чињенице у више наврата обележили као некога ко шири лажне информације или дезинформације, али су они и даље активни.&qуот;

Краљевско друштво није истраживало гашење налога „инфлуенсера&qуот; који су посебно продуктивни ширитељи штетних дезинформација.

Али то се међу многим експертима за дезинформације доживљава као једна важна алатка, која, сугерише истраживање Исламске државе и ултра-деснице, уме да буде веома успешна.

Кад је Дејвид Ајк, продуктивни ширитељ дезинформација о ковиду као и антисемитских теорија завере, уклоњен са Јутјуба, истраживање ЦЦДХ-а је показало да је његова способност да досегне људе била значајно смањена.

Иако су његови видео снимци остали на алтернативној платформи за хостинг видео снимака БитШут, њихови прегледи пали су са 150.000 у просеку пре забране на Јутјубу на 6.711 после ње.

На Јутјубу, 64 његова видеа погледана су 9,6 милиона пута.

Истраживање Универзитета у Кардифу показало је да је уклањање са платформи Кејт Шемирани, бивше медицинске сестре и активне ширитељке дезинформација о ковиду, смањило њен домет на кратке стазе.

„Део проблема је да актуелни модели уклањања са платформи морају да се развију.

„Није довољно само уклонити део садржаја или мали број налога&qуот;, објашњава један од аутора студије професор Мартин Инес.

Истраживање у области криминала и бробе против тероризма указује на потребу да се разбије читава мрежа, каже он.

Али он верује да „овај ниво софистицираности још није укорењен&qуот; у ономе како се боримо против дезинформација које могу да угрозе људе.

Можда ће вас занимати и овај видео: Како је мојка мајка постала теоретичарка завере

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.24.2022)