Украјина, Русија и НАТО: Како ћемо знати да је избио рат
Круже спекулације су о томе када би Русија могла да удари, али су можда непријатељства већ почела, пише Џонатан Маркус.
Сви покушавају да предвиде намере руског председника Владимира Путина у Украјини. САД и Велика Британија повлаче особље амбасада док расту страхови од неминовног сукоба. Али он је можда већ отпочео, пише стручњак за безбедност и одбрану Џонатан Маркус.
Насловима у вестима доминира страх од избијања потпуног рата Русије и Украјине.
Постављају се сва очигледна питања.
Хоће ли Русија заиста напасти? Да ли се Путин већ одлучио за рат шта год да се деси? Или дипломатија још може да обезбеди мир?
Али ми не можемо да завиримо у главу Путина.
Зато се сада поставља ново питање - како ћемо знати када ће се започети непријатељства?
- Американци одбили захтев Русије да Украјина не уђе у НАТО, Кремљ на потезу
- Шта планира Владимир Путин
- Украјинска криза: Како изгледа живот у области Доњецка под контролом проруских побуњеника
Покрети тенкова, испаљивање ракета
Одговор делује недвосмислен.
Очигледно ће велике формације тенкова које прелазе границу Украјине или масовна баражна ватра ракета или ваздушних напада на украјинске положаје означити драматичну ескалацију кризе и прелазак у нову фазу сукоба.
Први знаци узбуне стићи ће од саме украјинске војске, али западни сателити и ваздухоплови за сакупљање обавештајних података могли би пре тога да запазе припреме за скору офанзиву.
Вероватно ће бити јасних знакова скорашњих напада, каже Мајкл Кофман, стручњак за Руску војску из америчког Центра за поморске анализе.
Међу њима су „опремање формација људством&qуот;, каже он, будући да је већи део онога што је до сада размештено тешка машинерија, а не саме трупе.
Други знаци били би „распоређивање снага, допремање логистичких и елемената подршке, и промене у авијацији са непокретним крилима и елисом.&qуот;
Али на то питање може да се одговори и на други начин, а за то морамо да устукнемо корак уназад и пажљивије проучимо руску кампању против Украјине у њеној целости.
Морамо да осмотримо комплетан арсенал средстава које Москва има на располагању и да проценимо како се он користи.
И у том светлу, када постављате то питање - како ћемо знати да ли је сукоб отпочео - одговор је да он то можда већ јесте.
Непријатељства трају већ неколико година.
Војни притисак
Кренимо од онога где смо сада.
Русија је већ окупирала Крим - део Украјине - и обезбеђује практичну помоћ анти-кијевским побуњеницима у региону Донбаса.
И заиста је интервенција руских оклопних и механизованих јединица против украјинских снага 2014. године спречила пораз про-руских побуњеника.
Спорадичне борбе непрестано избијају од тада.
Све стране наводно подржавају међународне мировне напоре, али је постигнут веома мали напредак.
Претња силом
Мимо овог притиска, ту је и претња ангажовањем масовне војне силе.
Нагомилавања руских борбених формација око украјинске границе је изузетно.
Оно подразумева значајно пребацивање снага у Белорусију - која такође дели границу са Украјином - што би могло да омогући ближу стартну позицију за напад на сам украјински главни град Кијев.
Ово нагомилавање руски портпарол назива вежбом и каже да ни на који начин не представља претњу.
Али његова масовност, природа размештених јединица и постепено допремање залиха и других „помоћних средстава&qуот; сугеришу да је ово много више од рутинских маневара.
Аналитичари су пратили нагомилавање снага уз помоћ цивилних сателитских снимака.
Бројни видео снимци са телефона постављани су на интернет и на њима се виде возови са опремом како одлазе ка Украјини и Белорусији.
А процена објава на друштвеним мрежама, у односу на јединице примећене у покрету, пружају изузетан увид у оно што се дешава.
Без обзира на то шта Москва говори, Украјина и њени пријатељи на Западу имају ваљаних разлога да буду забринути.
- „Путин је манијак, он је убица&qуот; - кажу неки Украјинци док Русија одмерава снаге са Западом
- Путин: Русофобија је први корак ка геноциду
Пласирање Москвине приче
Следећа алатка на располагању Москве јесте покушај да се утиче на званичну верзију.
С једне стране Русија тврди да се не припрема за рат, иако у сваком погледу изгледа као да управо то чини.
Али, једнако важно, она има да исприча причу - наратив - у којој се, далеко од тога да је Украјина жртва, заправо Русија осећа угрожено.
То је суштина докумената предатих САД-у у којима се тражи да се заустави ширење НАТО-а и на неки начин издејствује његово повлачење, како би се створила нова сфера утицаја Москве.
Иако се неки аспекти руске забринутости, као што су преговори о стратешким и другим оружаним системима, нашироко доживљавају као добра идеја, кад је у питању ширење НАТО-а врло је мало вероватно да ће доћи до неке промене - и Русија то вероватно зна.
Али овај наратив има још једну сврху.
То је прича коју Русија прича да би покушала да обликује начин на који се разговара о читавој кризи у Украјини, не само међу западним владама и њеним властитим грађанима, већ и како то чинимо ви, који ово читате, и ја, који ово пишем.
Према свим правичним и строгим независним анализама, Русија се припрема за рат са Украјином, шта год њени званични портпароли тврдили.
Погледајте видео: Хоће ли бити нових сукоба?
Субверзије
Међу средствима које Русија има на располагању су и друге могућности.
Сајбер-напади и субверзије, на пример.
Украјина се сасвим сигурно нашла на мети ових првих.
Пре нешто више од недељу дана, нападнут је велики број владиних интернет страница, мада ни у ком случају није било јасно одакле су ти напади потекли.
Скорије је Британска влада устврдила да поседује доказе како је Москва већ одабрала појединце који би чинили нову владу у Кијеву - али какве год сумње постојале, није било дефинитивних јавних доказа који потврђују да се Москва заиста бави таквим активностима.
Мајкл Кофман каже да би сајбер-елемент могао да буде важан део било каквог руског напада, зато што он може да оштети кључну инфраструктуру и омете украјинску способност да координише војне акције.
- „Русија би ускоро могла да нападне Украјину&qуот; - тврди високи амерички дипломата
- Нећемо напасти Украјину - порука Русије Америци
- Може ли америчка „Сребрна лисица“ да надмудри Владимира Путина
Нејасна граница између рата и мира
Кад је Русија заузела Крим, често смо слушали о „хибридној&qуот; и „сивој зони ратних дејстава&qуот;, као и наводној могућности порицања постојања операције, чији учесници, иако униформисани, нису носили никаква војна обележја.
Али није било никакве сумње чије су то трупе.
А Крим је заузет уз помоћ старомодне војне силе, а не езотеричније обмане.
Оно што се тренутно дешава суштина је „ратних дејстава сиве зоне&qуот; - замућивање граница између мира и рата.
Ми на Западу немамо обичај да тако посматрамо ствари.
Али руска војска је артикулисала софистицирану доктрину која рат и мир доживљава као континуум у ком се различите алатке примењују у различитим фазама, понекад редом, понекад истовремено, али увек са истим стратешким циљем.
И због тога је, кад се све сабере и одузме, тај сукоб већ отпочео.
Једино питање је колико је далеко на континууму „сиве зоне&qуот; Путин спреман да иде.
Џонатан Маркус је бивши дописник ББЦ-ја за одбрану и дипломатију и почасни професор на Институту за стратегију и безбедност на Универзитету у Егзетеру
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.27.2022)
