Jovan Hristić: Ostrva

Došlo je opet vreme da listam njegovu knjigu: Već nagle kiše spiraju moja zimska osećanja Kao pesak koji su vetrovi naneli na krovove; A kada hodamo travom, nogavice nam otežaju od vode. Da li je to neka stara groznica koju je februar Zaboravio u mojim kostima? Ili lepet jedara Iz nekog davnog sna? Hajdemo. Kaplje sa lišća I ljubavnici se smeju u napuštenim venjacima. Koraci prolaze. More udara o bregove. U gluvo doba, more se traži sa kamenom, Mudrije posle kiše.