ПССЕ изразила забринутост због ризика од политизације српског Државног већа тужилаца

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) данас је усвојила Резолуцију, у којој је изразила задовољство што су власти Србије узеле у обзир већину препорука Венецијанске комисије у вези са променом Устава, али и забринутост због ризика од политизације Државног већа тужилаца.

У Резолуцији, заснованој на годишњем извештају Одбора ПССЕ за контролу поштовања обавеза држава чланица Савета Европе (Одбор ПССЕ за надзор), поздравља се "усвајање уставних амандмана за деполитизацију правосуђа у циљу јачања његове независности" и позивају власти Србије да поштују стандарде Савета Европе приликом усвајања закона потребних за њихово спровођење.

ПССЕ поздравља наставак међустраначког дијалога у Србији у циљу побољшања изборних услова и позива "све заинтересоване стране да постигну и обавежу се на прецизне мере, засноване на широком консензусу, које ће довести до фер и инклузивних избора", наводи се у Резолуцији, заснованој на извештају о напретку по питању поштовања обавеза држава чланица, за период од јануара до децембра 2021. године.

У документу ПССЕ охрабрује српске власти да убрзају реформе са циљем јачања независности правосуђа, слободе медија, борбе против корупције и независних институција, што, како се наводи, обезбеђује неопходну узајамну контролу грана власти (систем кочница и равнотежа) у демократском друштву.

За Резолуцију је гласало 60 чланова ПССЕ, укључујући четири представника Србије, против је било 26, а уздржаних осам.

У годишњем извештају Одбора ПССЕ за надзор процењује се напредак 11 земаља које су под пуним мониторингом, укључујући Србију, три земље које учествују у постнадзорном дијалогу, као и напредак земаља које су у режиму повремене провере поштовања њихових обавеза према Савету Европе.

У пратећем Меморандуму уз извештај, известилац Михаел Аструп Јенсен (Мицхаел Ааструп), представник данских либерала, навео је да су се коизвестиоци ПССЕ, Италијан Пјеро Фасино (Пиеро Фассино) и Јан Лидел-Грејнџер (Иан Лидделл-Граингер) из Велике Британије, током 2021. године углавном фокусирали на међустраначки дијалог у Србији и промену Устава у области правосуђа.

Јенсен је навео да је Одбор ПССЕ за надзор 3. фебруара 2021. "информисан о сложеном процесу промене Устава Србије и функционисању демократских институција после парламентарних избора у јулу 2020. године, чији је резултат једнопартијска већина у Скупштини Србије и одсуство парламентарне опозиције".

У Меморандуму се наводи да је процес промене Устава Србије коначно покренут 7. јуна 2021. иницијалним гласањем у парламенту, да су известиоци ПССЕ то поздравили у саопштењу, подсећајући да је ПССЕ одавно упутила позив властима Србије да ускладе Устав из 2006. године са стандардима Савета Европе, нарочито следећи препоруке Венецијанске комисије из 2007. о Уставу и из 2018. о нацрту уставних амандмана чији је циљ деполитизација правосуђа.

Известиоци су такође позвали српске власти да ажурирају правни оквир за организацију референдума, узимајући у обзир стандарде Савета Европе, додаје се.

После блиске сарадње успостављене са властима Србије, и на њихов захтев, Венецијанска комисија је у септембру 2021. усвојила хитно мишљење о нацрту српског закона о референдуму и народној иницијативи, као и мишљење о Нацрту уставних амандмана о правосуђу и Нацрту уставног закона за спровођење уставних амандмана, наводи се у пратећем Меморандуму.

"Венецијанска комисија је закључила да је процес јавних консултација о овим нацртима 'довољно инклузиван и транспарентан', али је истакла да постоји снажна потреба за усвајањем инклузивног приступа, ради постизања што ширег легитимитета за уставну реформу међу свим институционалним актерима и свим политичким снагама у Србији", пише у документу.

У Меморандуму се наводи да је прошле године настављен међупартијски дијалог у Србији, покренут 2019. са циљем побољшања изборних услова, али да разговори до сада "нису донели очекивана побољшања и поверење у изборни процес и нису спречили неколико опозиционих партија да бојкотују изборе у јулу 2020. године".

Известиоци су 19. новембра 2021. издали саопштење, позивајући српске власти да предузму снажне мере против величања ратних злочинаца, наводи се у Меморандуму и додаје да је претходно Иницијативи младих за људска права "забрањено да демонстрира и да уклони мурал Ратка Младића, осуђеног за ратне злочине и злочине против човечности, који је нелегално нацртан у Београду".

"Известиоци су истакли да одсуство реакције власти против величања ратних злочинаца подрива регионалну сарадњу и омета процес интеграције у ЕУ, чему Србија тежи", навео је Јенсен у Меморандуму.

(Бета, 28.01.2022)