Recenzija Nebojše Spaića: “Talasanje Srbije”
Cenzolovka 01.02.2022
O knjizi u kojoj se neko i sam pominje, trebalo bi da je, u principu, neukusno pisati. Utoliko pre ako je onaj ko o knjizi piše prijatelj sa autorom, a još i više ako lično poznaje gotovo sve one koji se pominju u tekstu. U takvoj situaciji prihvatio sam se recenzije knjige Dušana Mašića »Talasanje Srbije« svestan da bi svako ko bi o njoj pisao, bio u istoj situaciji. Jer, nije samo zgodna fraza tvrdnja da je Mašićeva knjiga - knjiga o svima nama.
Priča o B92 nikada nije bila sasvim jasna onima koji su na nju gledali sa strane. Lično, uvek sam nekako bio njihov saputnik – i tu, i nisam tu. Čak ni iz te pozicije, nije mi bilo jasno da li je to radio, pokret, ideja, organizacija ili stanje svesti. Ili ko zna šta. Ni u »Talasanju Srbije« nema odgovora na to pitanje – štaviše, pitanje se samo izoštrava. Iz »Talasanja Srbije« se shvata da to nisu znali ne samo poštovaoci, ni protivnici B92, nego ni ljudi u njemu
