Нова.рс: Србија се у једном дану задужује за 1,9 милијарди евра

Даља задуживања Србије, између осталог за сервисирање дугова Србијагаса и наставак радова на ауто-путу Појата-Прељина, стигла су данас на дневни ред Скупштине и ако буду изгласана у једном дану ће укупан државни дуг бити увећан за 1,9 милијарди евра, пише портал Нова.рс.

На дневном реду ванредне седнице Скупштине Србје између осталог налазе се предлози уговора о додатном задуживању и гаранцијама које Влада Србије даје јавним предузећима.

Држава ће се само код кинеских банки задужити за чак 745 милиона евра, наводи портал.

Један кредит Србија узима од Експорт-импорт банке. Та позајмљена средства треба да користе Фрушкогорски коридори за Пројекат изградње брзе саобраћајнице на релацији Нови Сад-Рума.

Други кредит Србија узима од Кинеске банке, огранка из Мађарске.

Држава ће такође бити гарант кредита који Србијагас узима од неколико банака. Реч је о износу од чак 150 милиона евра.

Такође ће држава узети и пројектни зајам од Банке за развој Савета Европе, за реализацију Центра за обуку за дуално образовање и то у износу од 20 милиона евра.

Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција биће још један зајмодавац, а кредит од чак 400 милиона евра искористиће се за финансирање одређених грађевинских услуга компаније "Бецхтел Енка УК Лимитед", као и за потребе привредног друштва Коридори Србије, у вези са даљом изградњом коридора ауто-пута Е-761, деонице од Појата до Прељине.

Још неки од милионских зајмова који ће бити одобрени у само једном дану, биће искоришћени за пречишћавање отпадних вода централног канализационог система Београда, реализацију програма чврстог отпада, као и за реализацију друге фазе Програма за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији.

Према речима економисте Горана Радосављевића, кредитне камате су тренутно свуда ниске, па тако код Кинеза износе два до три одсто.

"Ипак, задужење код Европске инвестиционе банке је 0,5 одсто, чак и ниже од тога. Ако се питате зашто се онда задужујемо у кинеским банкама, објашњење је једноставно – не постоји контрола билатералног задуживања, они су спремни да дају новац за шта год је потребно", оценио је Радосављевић.

Додао да су тзв. "робни кредити" други разлог за задуживање у кинеским банкама јер давањем новца учествују у директној градњи онога што је разлог позајмице.

"За разлику од кинеских, када се задужујете код великих светских институција, процес је много комплекснији", рекао је Радосављевић и истакао да су ти кредити јефтинији, али да држави очигледно не одговара да се овако задужује.

Како је објаснио, на Западу се, осим контрола потрошње кредита, захтевају и неки други услови, који се углавном тичу демократије, а држава очигледно није спремна да се тиме бави.

"Исто је као када се грађани одлучују за кеш кредите, а не неке друге. Када узимате кеш кредит, не питају вас ништа докле год враћате дуг", рекао је Радосављевић.

(Бета, 02.02.2022)