Kao svinjsko srce na kasapskom panju

Sunce halapljivo guta poslednje ostatke noći. Vatolj leži u krevetu i pravi se da spava. Oseća toplinu koja izbija iz gomile mesa koja se pružila pored njega. Leva strana lica je pokrivena ćebetom, desna se bezobrazno topi po jastučnici s plavim zečevima. Dok izdiše, iz grla se čuje tiho hrrr. „Ej!“, ne može više da izdrži. Tip se trgne i duboko udahne. „Šta?“, pita zbunjeno. „Moraš da ideš“, kaže Vatolj. „Gde?“ „Kod mame, kod dečka, u pizdu lepu materinu. Ajde!“