Куба и Србија: Зашто је млади фотограф одабрао Србију за нови живот

Док многи на Балкану маштају о опуштеном животу на плажама Кариба које запљускују тиркизни морски таласи, Кубанац Данило Гарсија кренуо је у супротном смеру - дошао је почетком године у Србију са намером да остане.

Сунчану и шарену Хавану је овај фотограф заменио за континенталну зиму у београдском насељу Вождовац.

„Куба људима делује као земља из снова, али људи увек воле оно што немају.

„Они желе сунце, а ја сам срећан зими&qуот;, каже Данило.

• Како живи православни Казахстанац у Београду
• Зашто се странци досељавају у Србију за време пандемије
• Пут београдског дервиша - од Либана, преко Сирије и Новог Пазара до Вождовца

Одрастао је на два корака од плаже, у некада рибарском градићу Санта Фе, данас рубном предграђу кубанске престонице.

Зими је тамо у просеку 20 степени, и само недељу дана годишње, температаура буде нижа.

„Сад се моја мама жали да је јако хладно, а било је 10 степени, тад је овде било минус пет&qуот;, додаје Кубанац.

Плаже и лета му, каже, не недостају.

„Ишао сам на плажу стално, није ми много важно да се сунчам и поцрним&qуот;, каже уз осмех, показујући руке.

У Србији је са вереницом започео процес оснивања фирме - жели да се бави снимањем спотова и уметничком фотографијом што је радио и на Куби.

На бирократију нема замерки, каже.

„Могуће да би на неком другом месту било финансијски боље, али не мислим да бих могао да доживим стварно нова искуства.

„Волим да учим од људи и упознам другачији начин размишљања&qуот;, каже Данило.

Не пуши, осим кубанских цигара, за које каже да су за друштвена активност у његовој домовини - попут испијања кафе на Балкану.

„То је да седнете с пријатељима, свако пуши своју, али траје и по сат времена&qуот;, описује млади уметник док пијуцка капућино.

Шарено острво и сива економија

Многи га питају исто што и ја, зашто је напустио острво које се многима чини идеалним за уживање у чарима природе, и дошао на Балкан.

Мало људи зна како заиста изгледа живот у овој острвској држави, одговара.

„Ситуација је врло компликована, економски&qуот;, описује Кубу.

„Ако одете као туристи, видећете све те ствари - цигаре, срећан народ, шарене зграде, али довољно је скренути иза једног угла са те туре и чека вас други призор.

„Стварност је за домаће становништво сасвим другачија и то није проблем последњих неколико година, у питању су деценије&qуот;, напомиње Гарсија.

Као пример наводи шарене олдтајмер аутомобиле, кубански заштитни знак у туристичким брошурама, који се тамо и даље возе због вишедеценијског ембарга.

„То јесте лепо, али је то ипак ауто из педесетих.

„За обичну руску ладу, половну, треба да издвојите десетине хиљада долара&qуот;, наводи.

Погледајте видео: Куба после Кастра

Могуће је и на Куби зарадити за живот, али ко жели да ради нешто другачије, наилази на бројна ограничења.

Зато је, каже, одлучио да напусти домовину, што није реткост.

Већина његових пријатеља из школе и са факултета не живи више на Куби.

Сестра му је на Флориди, а пријатељи у Шпанији, Немачкој, Холандији, само му је још мама на Куби.

• Куба после браће Кастро
• Че Гевара у Југославији: Како је изгледао сусрет са Титом на Брионима
• Куба се отвара за приватнике

Зашто баш Србија?

Готово случајно.

„Да будем потпуно искрен, разматрао сам да вереница и ја одемо негде другде и пробамо неке друге ствари.

„Млад сам, нећу да чекам 70 година да то радим, ако и погрешим, у реду, и то је део процеса&qуот;, каже Данило, који је недавно прославио рођендан у Београду.

Док му током разговора конобарица доноси кафу, љубазно јој се захваљује на српском.

Првобитна намера му је била да оде у други део света: планирао је да посети Јапан и чекала га је и спремна соба код пријатеља, некадашњег наставника јапанског.

„Јапански знам само оно основно, али познавање језика омогућује да схватите како људи размишљају&qуот;, каже он.

Међутим, почела је пандемија корона вируса и све је стало.

Чекао је и чекао, али му се у међувремену искристалисала нова идеја.

„Одлучио сам да не желим више да губим време, јер не знамо колико ће ово трајати, ни да ли је то нова нормалност.

„Нисам желео више да чекам&qуот;, каже.

У то време, познаница му је предложила да дође на Балкан, јер је она планирала да се досели у Европу.

„Србија?, питао сам.

„Ништа нисам знао. За Србију сам чуо у основној школи, у ствари, за Југославију&qуот;, каже уз осмех.

Истраживао је могуће предности живота у Београду, иако је имао нешто другачију представу о Србији.

„Ми смо поред Америке, а у свим америчким филмовима, Срби су лоши момци, знате шта мислим.

„Не знам зашто је то тако, мени је засад боље него што сам замишљао&qуот;, прича овај младић коврџаве косе и широког осмеха.

„Српско име&qуот; Данило

За неколико недеља у Београду, много пута су му рекли да има „српско&qуот; име.

И он каже да нема много Данила на Куби, посебно не међу младима.

„Добио сам га по деди, он је био морнар.

„Колико знам, он нема везе са Балканом&qуот;, каже.

Данило је вероватно старо хебрејско име једног од пророка који се помињу још у Старом завету.

Стицајем околности, и његова вереница са којом се доселио, носи име уобичајено за Балкан - Данијела.

„Ако успемо овде, то ће бити савршено за нас, ово је одлично место између - у Европи смо, а опет није Немачка.

„Знам како живе људе у Немачкој, Шпанији, Холандији; пријатељи ми говоре, у бољој су финансијској ситуацији, али само то&qуот;, каже он.

Многим његовим пријатељима са Кубе у Западној Европи недостаје блискост на коју су навикли.

„Све им је другачије, културе су толико различите да је за многе то шок&qуот;, каже Гарсија.

Са менталитетом људи у Србији, Данило проналази многе сличности.

„Чудно ми је колико смо далеко, а колико некад личимо једни на друге&qуот;, пореди Кубанце и Балканце.

Људи које је досад сретао били су „супер фини&qуот;, каже, од таксиста, до адвоката и цариника.

Полако обилази Србију.

На путу до Новог Сада је, каже, уживао, јер није досад имао прилике да прати како природа мења боје.

На Куби не постоје четири годишња доба, а он воли промене.

Једино што им компликује живот тренутно је језик.

„Желим то да научим, мада није лако, ви имате то ч, џ, ми то немамо&qуот;, каже, помало ломећи језик.

Вереници и њему се дешавало да им се у продавницама људи обрате на српском, а жао му је што не може да одговори.

„Ви генерално и јако брзо причате, па само препознам понеку реч коју знам&qуот;, каже објашњавајући дугим прстима.

Данило је сликар, гитариста и композитор - свашта помало, каже.

Студирао је сликарство и фотографију на Ликовној академији у Хавани.

Још као тинејџер је схватио да не воли монотонију.

Посао пица мајстора који је радио за џепарац напустио је после само три дана.

„Прво је било супер, онда сам трећи дан схватио да радим аутоматски и рекао, ја то не могу&qуот;.

Није желео ни да слика сувенире и живи од тога, па се определио за фотографију.

Од 15. године свира гитару, прво је био самоук, а касније је узимао часове.

Свирао је класичну музику, затим фламенко.

Био је и у неколико бендова, али су се растали - почели су са свирањем експерименталне инди музике, а затим су постали комерцијалнији. што се њему није свидело.

• „Осећали смо се слободно&qуот;: Кубанци остају пркосни упркос гушењу протеста
• Куба појачава контролу над интернетом после протеста
• Куба је слала лекаре у иностранство, а сад јој прети колапс здравства због Ковида-19

Данас често снима дигиталне видео записе, који су за њега „идеална комбинација&qуот; - прво нацрта секвенце које жели, затим их снима и уз то уклапа музику.

„Ја се играм док радим, зато волим посао&qуот;.

Вереница Данијела је продуценткиња видео спотова, раде у тандему.

„Она ме ухвати и спусти на земљу&qуот;, каже кроз смех.

И на Куби је имао сопствени студио и живео од тога.

Ипак, није било једноставно посветити се креативним пословима.

Како изгледа живот на Куби данас?

У граду у ком је одрастао не постоји продавница фото опреме.

Све се, каже, купује половно, у најбољем случају врло очувано, али од илегалних продаваца на црном тржишту.

Они купе апарате у иностранству и доносе на Кубу, објашњава.

Економска ситуација је лоша, каже.

У продавницама је несташица свега, а људи у редовима чекају да купе намирнице.

„Подсећа на оно најгоре време кризе коју сте ви имали овде деведесетих, само без бомби.

„Било је периода кад је било мало боље почетком 2000-их, али сад је опет све теже&qуот;, каже Данило.

Проблем су инфлација, али и висок степен корупције коју званичници поричу, додаје.

Раније је за 24 кубанских пезоса могао да се купи један долар.

Званично је курс и даље приближно такав, али „немате где да купите девизе, осим на црном тржишту, по много већем курсу&qуот;, описује.

„Просечном доктору, који је свуда важна личност, месечна плата је пре ковида била око 60 долара, у најбољем случају до 100 долара.

„А у продавници сир гауда кошта 45 долара, ако хоћете телевизор - 500 долара&qуот;, каже он.

Кубанска привреда коју строго контролише држава, забележила је 2020. највећи пад у скоро три деценије, за чак 11 одсто.

Туризам, један од најважнијих сектора, уништен је ограничењима путовања током пандемије корона вируса.

Шећер, који се углавном извози, још је једна од кључних зарада Кубе, али је жетва 2021. била много лошија од очекиване.

Привреду су тешко погодиле и америчке санкције.

Све то је довело до протеста прошлог лета.

Док ходамо поред Скупштине Србије, Данило посматра мањи протест испред зграде.

„Овога на Куби нема&qуот;, каже.

Антивладине демонстрације су ретке на Куби - последње су одржане пре скоро 30 година.

Ипак, на питање да ли би препоручио посету Куби, Данило дипломатски одговара.

„Сви треба да путују где желе.

„Кад би путовања била обавезна за све, мислим да не било рата у свету&qуот;, закључује Кубанац са вождовачком адресом.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.12.2022)