Janis Ricos: Neizvesno

Tamo gde prestaje zemlja počinje nebo tamo gde počinje nebo, prestaje tuga. Bio je sam, nije bio žalostan, jer je mogao da gleda oblake, jer su oblaci bili ružičasti, jer je mislio da su oblaci lepi. Zatim, između prstiju noći, zvezda mu pogleda pravo u oči. Nije mu poverovala.