Филм и Југославија: Како је ФЕСТ постао прозор у свет и ко је све био гост Београда

Тог јануара 1971. године, метеж и галама испред београдских биоскопских дворана били су за октаву јачи.

Колоне људи у свечаним оделима прибијених уз стакло, усхићено су чекале пред улазом у дворане.

Тапкароши су вребали иза ћошка, а пријатна нестрпљивост осећала се у ваздуху, док су уличне светиљке бацале пригушено светло.

Овако Предраг Поповић, рок критичар и новинар, описује атмосферу уочи почетка првог Међународног филмског фестивала ФЕСТ у Београду, који ове године обележава јубилеј - 50. година.

„Фестивал је посебно у првој декади постао тачка сусрета Истока и Запада&qуот;, прича Уна Чолић-Банзић, унука првог директора фестивала Милутина Чолића, за ББЦ на српском.

„Нигде се није живело тако непосредно и интензивно, филмски уверљиво и присно као у Београду за време овог фестивала&qуот;.

По броју посетилаца, ФЕСТ је био први међународни фестивал на истоку Европе који је могао да парира смотрама у Кану, Венецији и Берлину, пише у публикацији ФЕСТ - завештање од четири слова.

Рајко Грлић, хрватски редитељи сценариста, истиче да су тих година неки људи први пут посетили Исток, јер се Југославија географски ипак налазила на истоку, иако је на политичком плану балансирала између тада затегнутих односа Истока и Запада.

„Нико није пуцао на њих, нико им није тражио да се учлане у комунистичку партију.

„Осећала се нека лакоћа. Држава се културно отварала, а политички затварала&qуот;, описује Грлић дух тог времена за ББЦ на српском.

• Милан Вукос: „Највеће име за српску културу у другој половини 20. века&qуот;
• Душан Макавејев: Пионир црног таласа у Југославији
• Одлазак Милана Влајчића - бритког пера критике и хроничара стварности Србије

ФЕСТ није одржан 1993. и 1994. године због рата у бившој Југославији и међународних санкција СР Југославији, али организатори фестивала ову, 2022. годину рачунају као 50. смотру.

Како је настао ФЕСТ?

Претеча ФЕСТ-а је Политикин фестивал у Културном центру Београд одржан јануара 1970.

Један од покретача био је Милутин Чолић, филмски критичар који је писао за Политику, најстарији дневни лист у Србији и Југославији.

По завршетку фестивала Чолића позива тадашњи потпредседник града Милан Вукос.

„Милутине, са Политиком оснуј један фестивал за Београд, нећу питати колико кошта&qуот;, гласио је његов захтев, пише у публикацији Фест - завештање од четири слова Уне Чолић-Банзић

Политика, као генерални суоснивач и генерални спонзор, објавиће иницијативу о оснивању фестивала из кога ће касније настати ФЕСТ.

Тако ће Чолић са Дејаном Ђурковићем, уметничким критичаром, и Душаном Макавејевим, филмским редитељем, развити идеју о фестивалу који ће за нешто мање од годину дана постати мост између Истока и Запада.

Одлуку о оснивању Међународног филмског фестивла у Беграду Скупштина града донела је почетком јуна 1970.

Пројекцијом филма Роберта Алтмана „Меш&qуот; први Међународни филмски фестивал ФЕСТ под слоганом Храбри нови свет отворен је 9. јануара 1971.

Приказано је 73 филма међу којима Одисеја у свемиру Стенлија Кјубрика, Голи у седлу Дениса Хупера, Вудсток Мајкла Водлија.

На првом фестивалу је са плаћеним картама било 105.000 гледалаца, што је било у рангу великих светских фестивала у Кану, Венецији и Берлину.

У Београду је тада живело око 900.000 људи.

Те године Београд је посетило око 90 људи из света филма, а сваке наредне листа угледних званица се продужавала.

Међу највећим именима, гостима ФЕСТ-а, били су чувени редитељи Бернардо Бертолучи, Милош Форман, Кшиштоф Кишловски, Вим Вендерс, глумци Софија Лорен, Катрин Данев, Роберт Де Ниро, Марчело Мастројани, Џек Николсон и Ђина Лолибриђида.

Извор: ФЕСТ, завештање од четири слова, Уна Чолић-Банзић

---

Хонорар за улазницу

Комплет карата, као данас, није постојао, већ су се појединачне улазнице куповале на благајнама дворана.

„Тада настаје највећи јунак седамдесетих година - Мишко који је био специјалац да се без карте умува на сваку распродату премијеру.

„Постаће познат као Мишко Упадишко&qуот;, присећа се Петар Поповић који је карту за први филм, али и за сваки следећи увек куповао.

Голи у седлу (Еаси Ридер) Дениса Хупера и Питера Фонде први је филм који је Поповић одгледао на овом фестивалу.

Да би погледао премијеру овог филма у Југославији дао је недељни хонорар из Радио Београда.

„Покушао сам да добијем акредитације. Међутим, сви су желели да посете ФЕСТ, јер је први, па нико није знао шта их све чека&qуот;, присећа се.

Тако ће открити Џека Николсона једног од глумаца у филму, а који му је до тог тренутка био непознат.

„Када је Николсон први пут дошао у Београд био је нико и ништа. Заправо је филмом Лет изнад кукавичјег гнезда (Оне Флев овер Цоцкоо'с Нест) изашао у први план и придружио се кругу светски познатих глумаца&qуот;, прича Поповић.

Улазницу за филм Вудсток о истоименом музичком фестивалу одржаном две године раније, а који се данас сматра најпосећенијом и најзначајном манифестацијом свих времена, платио је новом плочом са тог догађаја.

Сва седишта била су попуњена, седело се и на поду, а највећа гужва била је у соби кинооператера који је једва успевао да намонтира траке, описује Поповић то зимско вече.

• „Карађорђе” се враћа кући: Како је изгледала потрага за најстаријим српским играним филмом
• Битка на Неретви: Филм који је довео Холивуд у СФРЈ
• Како је некада изгледало гледање филмова у биоскопима Србије

Зоран Пањковић, новинар из Београда, био је на сваком ФЕСТ-у од 1980-их, а на првом је био када је имао само 10 година.

„Први памтим по томе што сам закаснио два-три минута. Сестра од тетке ми је купила карту за филм Супермен.

„Сео сам на прво слободно место, а после филма сам пратио масу по изласку из сале&qуот;, прича Пањковић за ББЦ на српском.

У гужви се изгубио.

„Полицајац ми је помогао да пронађем улицу у којој живим&qуот;, каже кроз осмех.

Од првог уласка у салу, ФЕСТ га је, каже, опчинио.

„Радовао сам се што сам имао шта да причам другарима у школи&qуот;.

ФЕСТ ће ускоро постати место изласка за њега и његове пријатеље.

„Као ноћни излазак, држимо термос, упознајемо се са људима, договарамо се где ћемо даље&qуот;, препричава Пањковић.

Иако је сваки ФЕСТ, како каже, нешто обележило, посебно ће памтити 1985. годину.

Имао је тежу повреду ноге и морао је на операцију, а комплет карата је већ купио.

Обавестио је доктора, који му је дозволио да иде на прва три дана фестивала.

„Тако сам право са пројекције филма Пут у космос отишао у операциону салу&qуот;, прича кроз осмех.

Највише филмова погледао је четири године касније - 23.

Каже да „остаје дете Сава центра&qуот;, конгресног центра саграђеног 1970-их где се приказује део филмова са ФЕСТ-а.

„То је нека магија, не може то да прође, та велика дворана која опчињава публику&qуот;, додаје.

---

ФЕСТ и светска имена кинематографије

За долазак Џека Николсона на ФЕСТ, али и других америчких глумаца и глумица заслуге се преписују Мирјани ван Барикон коју су, како сама каже, често називали „холивудска веза&qуот;.

Иван Живковић, Мирјанин отац, био је један од аутора првог југословенског филма Невиност без заштите, снимљеног 1942. у Београду.

Захваљујући очевим познанствима из света филма Мирјана упознаје Фрица Ланга, аустријског и немачког сценаристу и редитеља.

По доласку нацистичког вође Адолфа Хитлера на власт 1930-их, Ланг напушта Немачку и одлази у Сједињене Америчке Државе, где ће се нешто касније Мирјана преселити.

Захваљујући Лангу, Мирјана упознаје многе америчке глумце и глумице.

Тако ће она постати спона ФЕСТ-а и Холивуда.

„Није ми било тешко, ишло је лако, управо због свих контаката које сам у том тренутку имала&qуот;, прича Ван Барикон, која је у детињству живела у београдском насељу Чубура.

У тој кући ће славни глумац Роберт де Ниро, годинама касније пити српску ракију.

Она истиче да нико од странаца није тражио хонорар за долазак.

Путовали су економском класом, без специјалних прохтева, додаје.

„Одседали су у хотелима Метропол и Југославија, а градом су се шетали слободно.

„Била су то друга времена&qуот;, каже Ван Барикон за ББЦ на српском.

• Милена Дравић - глумица која је очарала Хичкока, Формана, Џека Николсона
• Елизабет Тејлор, глумица чији је живот узбудио машту милиона
• Одлазак Жана Пола Белмонда - боксер, глумац и „очаравајуће ружан човек&qуот;

Денис Хупер, редитељ филма Голи у седлу који се приказивао првог дана ФЕСТ-а, посетио је Политику, најстарији лист у Србији.

„Био је фасциниран линотипом, машином коју је први пут видео у редакцији.

„Није веровао како машина као флипер избацује врућа оловна штампарска слова&qуот;, прича Ван Барикон.

Сећа се и како се Френсис Форд Копола, режисера чувеног филма Кум, одушевио звуком трубе.

„Када сам му рекла да се сваке године у једном малом месту Гучи, у Западној Србији одржава фестивал и такмичење за прву трубу Србије, хтео је да га посети.&qуот;

Док претура по успоменама присећа се да је морала да преводи Кополин филм са Џеком Николсоном у главној улози - Рече, вози! (Дриве, хе саид) - зато што није било слободник преводилаца.

„Мала пројекциона сала, попут неког голубарника, у културној установи 'Вук Караџић', сви збијени&qуот;, сећа се Ван Барикон.

Села је иза платна и преводила симулатно, што је изазвало негодовање у сали.

„Публика је била нервозна, није јој се допало јер смо морали да утишамо како би се превод чуо.

„Почело је комешање и незадовољство&qуот;, прича Мирјана.

У тој истој сали Кит Карадин који је глумио у филму Нешвил редитеља Роберта Алтмана засвираће гитару на четвртом ФЕСТ-у, 1975.

Пројекција је каснила. Чули су се повици из сале „Пуштај филм!&qуот;.

Мирјана је тражила да му донесу гитару и он је одсвирао музику из филма.

„Публика је била одушевљена. То је био његов први јавни музички наступ не само на филмском фестивалу већ уопште на јавној сцени&qуот;, препричава Ван Барикон.

Поред америчких глумаца, Мирјана је доводила и и људе из енглеске кинематографије.

Она и даље чува нека од писама која су накнадно слали.

Посебно издваја писмо енглеског глумца Тревора Хауарда који је био на другом ФЕСТ-у.

„Написао ми је да је то био најбољи фестивал који је икада посетио.&qуот;

Кинотека детињства

Тог јануара 1971. по ходницима и салама београдских биоскопа шуњао се и Рајко Грлић, тек свршени дипломац Прашке школе режије

„Надобудни млади режисер иде видјет како то други мајстори раде. То је било врло узбудљиво&qуот;, прича награђивани хрватски редитељ и сценариста за ББЦ на српском.

„Одједном ходате кроз кинотеку вашег детињства и гледате људе који су правили филмове о којима сте сањали&qуот;, каже Грлић, аутор филмова У раљама живота, Куд пукло да пукло, Караула, који је приказан на ФЕСТ-у 2006. године.

Посебно се сећа филма италијанског редитеља Бернарда Бертолучија - Двадесети век (Новеценто) који прати одрастање двојице младића из различитих друштвених класа током прве половине 20. века у Италији.

Београдска публика видела је оригиналну дужу верзију, јер се Бертолучи још договарао са продукцијом око трајања филма, па није била дозвољена јавна пројекција.

Због тога су, присећа се Грлић, били у некој мањој сали, закључани, док се филм приказивао.

„Из тог остварења сам научио да филмове не треба више пута гледати већ их чувати у меморији&qуот;, прича Грлић, данас предавач режије у Охају.

Тачка сусрета Истока и Запада

Период најзатегнутијих односа Запада, пре свега Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, познат као Хладни рат пратиће и 1970-те.

Председник Јосип Броз Тито балансирао је између завађених страна, а ту политичку неутралност потврђену формирањем Покрета несврстаних, пренео је и на поље културе.

Колико му је било важно да одржи неутралну слику говори и то да је прихватио предлог уметничког директора ФЕСТ-а Милутина Чолића да додели високо југословенско одликовање десеторици великана филмске уметности.

Између осталих, на листи су били Чарли Чаплин, Лоренс Оливије, Фриц Ланг, Ингмар Бергман.

Броз је прихватио, али и затражио да се дода и неко из земаља несврстаних.

Накнадно је накнадно у списак добитника уврштен и индијски режисер Сатјаџит Реј, пише Мома Цвијовић, виши кустос Музеја историје Југославије у књизи ФЕСТ- завештање од четири слова.

Додаје да је Тито уредно добијао спискове филмова пре одржавања фестивала, али и позиве да погледа остварења светске кинематографије.

Тако је Френсис Форд Копола изразио жељу да Тито погледа наставак његовог филма Кум, за који ће касније добити шест Оскара, наводи Цвијовић.

Милан Влајчић, недавно преминули новинар и критичар, у интервјуу магазину Репортер 2002. године поменуо је новинаре из Источног блока који су долазили на прва издања фестивала.

„Руси су тих раних година долазили као филмске делегације и нису се баш превише одвојено кретали, стално су двојица-тројица одређених пазили на остатак групе&qуот;, присетио се Влајчић.

„Они нису ни могли да разумеју те америчке андерграунд филмове у којим владају секс-дрога-рокенрол, али нису се о томе изражавали као о 'ђубрету са Запада'.

Додао је и да је знао да новинари из Источног блока нису никад тражили интервју са западним глумцима и редитељима, јер то не би могли ни да објаве.

ФЕСТ - прозор у свет

Гламур који је пратио прве године ФЕСТ-а и слика Југославије у којој су сви добродошли нису остали непримећени.

„ФЕСТ је прилика да се виде значајна филмска остварења, свечана смотра најбољих од најбољих и чини да се осећамо вредни, посебно драгоцени саучесници највећих фабрика снова&qуот;, прича за ББЦ на српском Светлана Безданов Гостимир, редовна професорка историје и теорије филма на Академији уметности у Београду.

„Наш поглед на свет никад није био ближи сету вредности који дели планета&qуот;.

Појашњава да је ФЕСТ пружио прилику да се формирају укус и критеријуми у односу на овдашње не само филмске, већ и оквире креативне индустрије.

Напомиње да се значај ФЕСТ-а огледао и у образовању публике, јер се неприметно наметао као главна тема свих друштвених окупљања.

„Постало је важно да се о филму нешто зна, да се коначно дистанцира од препричавања сижеа и расправе о конфликтима између позитивних и негативних јунака.

„Тад је постало престижно препознавање елемената језика изражавања филма.&qуот;

Памти издања почетком осамдесетих када је имала новинарску пропусницу која јој је отварала врата за све пројекције.

„Некако се десило да је ту заиста било много антологијских остварења.

„Али, на пројекцијама антологијских филмова није било места ни на помоћним седиштима, а кад вежете неколико филмова у истом дану и седите на степеницама, уме да буде заморно&qуот;, прича професорка кроз осмех.

• Због чега је Федерико Фелини маестро италијанске кинематографије
• Бернандо Бертолучи: Пет кључних филмова великог ствараоца
• Милош Форман: Чешки филм у америчком паковању

За Дијану Метлић, професорку на Академији уметности у Новом Саду све у вези са фестивалом имало је свечани призвук.

Све је, каже она, било подређено гледању програма, избору филмова, уклапању сала и сатница.

Прве филмове гледала је као петогодишњакиња у друштву маме и сестре у Плавој сали Сава центра.

„Увек смо имале две карте за нас три, седела бих у мамином крилу у тами сале, док ми је она шапутала титлове на ухо, да бих могла да пратим филм.

„Гледаоци у околним редовима нису баш били одушевљени овим шапатом, али мама је била тиха&qуот;, присећа се Метлић за ББЦ на српском.

Дешавало се, додаје, и да заспи у мајчином наручју, па би је будио велики аплауз публике.

Редови за карте су нека врста породичне филмске штафете коју преузима генерација за генерацијом.

Пуне бископске сале, прворазредни гости, осећање да сте део света, прве су асоцијације за Уну Чолић- Банзић, драматуршкињу која је имала осам година када је први пут отишла на ФЕСТ.

„На бини Сава центра била је Беатрис Дал, са њом Светозар Цветковић, Милутин Чолић, мој дека и Златна локомотива, која се нашла у мојим рукама.

„Била је то дедина награда који је учинио да Београдом не дува само кошава већ и 'светски ветрови'.&qуот;

• Зашто је „Седам самураја&qуот; толико добар филм
• Таксиста - филм у који нико није веровао, а постао је класик
• Последњи двобој: 11 најбољих филмских окршаја

Године када је ФЕСТ заћутао

Распад Југославије, рат и међународне санкције, на кратко су ставили катанац на ФЕСТ.

Променио се однос света према овој манифестацији, сматра професорка Дијана Метлић.

„Несрећне деведесете године у знатној мери промениле су слику Београда у свету.

„Није лако имиџ 'постати непожељан' променити у 'постати место у које се изнова, радо иде'&qуот;, додаје.

То се приметило и у паду броја посетилаца када је фестивал, после двогодишње паузе, поново организован.

ФЕСТ није одржан 1993. и 1994. године због рата у бившој Југославији и међународних санкција СР Југославији.

Александар Сепи, у време 1990-их студент Факултета драмских уметности, није желео да иде на ФЕСТ.

Присетио се како је Динка Туцаковића, тадашњег професора и некадашњег члана Савета ФЕСТ-а, питао зашто се фестивал не прекине и тако демонстрира незадовољство стањем у друштву у време власти Слободана Милошевића, бившег председника Србије и СР Југославије.

„Рекао сам му да одржавање фестивала какви су тада били, вређају сами себе и оно што су некада представљали а притом су бестидно давали легитимност целокупном лудилу&qуот;, присетио се Сепи за ББЦ на српском.

Туцаковић нам је, присећа се Сепи, одговорио да је ипак више добра него штете што се организују.

За разлику од Сепија, Горан Николић, тих година ученик основне школе, није имао дилему.

Одлазак на ФЕСТ била је част и привилегија, каже Николић, чији ће први дугометражни филм Хероји бити премијерно приказан на овогодишњем фестивалу.

„Одрастао сам на ФЕСТ-у. Мама је радила у медијима, па ми је обезбедила бесплатне карте&qуот;, прича Николић,

„ФЕСТ је био одраз онога чему су нас родитељи учили и васпитавали, трудећи се да у кући сакрију шта се у том моменту дешава. Имаш привид нормалног живота. Била је то 1998.&qуот;

• По чему је Бастер Китон најутицајнији глумац данашњице
• Шта нам Бондови негативци говоре о свету у ком живимо

---

ФЕСТ против Нетфликса, ХБО-а и других стриминг платформи

ФЕСТ је, сматра Зоран Пањковић, увек био више од фестивала, али сада му недостају неки пратећи елементи како се не би све претворило у пуку ревију филмова.

Раније су се, каже, продавале грамофонске плоче са композицијама из филмова који су приказивани на фестивалу или књиге по којима су снимани.

Данас, када се филмови могу гледати преко различитих платформи, а посећеност биоскопима опада, Пањковић верује да ће ФЕСТ опстати, али ће бити ускраћен за велика имена и озбиљна остварења.

„Потребна му је редефиниција, појачана продукција из земље и региона, уметнички филм који треба правилно распоредити у односу на Фестивал ауторског филма.

„Али недостаје и програм у коме ћемо филм, који је приказан првог дана, моћи да видимо у некој од дворана и на крају фестивала&qуот;, каже Пањковић.

Фестивал ауторског филма у Београду покренут је 1994. године и на њему се, између осталог, представљају уметнички филмови победници светских филмских смотри.

---

Шта је ФЕСТ данас?

„Они који данас имају мање од четрдесет година навикавани су на ФЕСТ као на свакодневну животну чињеницу попут воде, струје, радија и телевизије&qуот;, написао је Милан Влајчић у књизи Фест, одбројавање поводом тридесет година фестивала.

Златни јубилеј фестивал ће обележити у нешто измењеним условима услед пандемије вируса корона.

Овогодишњи ФЕСТ под слоганом Нови храбри свет биће одржан од 25. фебруара до 6. марта.

Такмичарски програм је уведен 2015. године, а данас у оквиру њега постоје две селекције - Главни програм и Српски филм.

У Главном програму се такмиче светски наслови, а у секцији Српски филм надмећу се дела домаће кинематографије.

Место су нашли и филмови из региона Западног Балкана у оквиру програма Границе.

Још једна од новина је и увођење награде Београдски победник за изузетни допринос филмској уметности, као и Београдски победник за досадашње стваралаштво.

Премијерно ће бити приказано више од 80 остварења, између осталих и филм Пица од сладића (Лицорице Пизза), номинован за Оскара у категорији за најбољи филм.

Јубиларном издању фестивала радује се и Дијана Метлић, али јој се чини да не осећа еуфорију као некада.

Осврћући се на слоган овогодишњег фестивала - Нови храбри свет - каже да је храброст увек била једна од кључних особина фестивала, како оних који га реализују, тако и оних који у њему уживају.

„ФЕСТ охрабрује нове погледе, ствара нови свет, а ја се надам да ће бити мало бољи од оног у коме живимо. Бар на тих десетак дана&qуот;, истиче она.

Једине замерке види у биоскопским тржним центрима који су новина у ФЕСТ-у.

„Не треба га комерцијализовати, јер он има верну публику.

„ФЕСТ-у се иде на ходочашће&qуот;, закључује Метлић.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.25.2022)