Корона вирус: Ћелије које могу да вам подаре суперимунитет

У октобру 2020. године, тим вирусолога са Рокфелеровог универзитета у Њујорку упустио се у једногодишњи пројекат да покуша да антиципира какви би све опасни облици ковида-19 могли да се појаве у будућности.

Иако је дух нових варијанти тек требало да заокупи умове политичких лидера и грађана широм планете, научници су били и те како свесни да ће корона вирус готово сигурно мутирати тако да постане заразнији и вирулентнији.

Циљ Рокфелерових научника био је да створе вештачку верзију шиљастог протеина ковида-19 - протеина који вирус користи да би се пробио у наше ћелије - а који би могао да избегне све познате типове одбрамбених антитела пронађених у крви пацијената који су оздравили,

У последњих 12 месеци, они су се играли са различитим комбинацијама мутација на површини шиљастог протеина све док нису пронашли сет од 20 њих који су деловали посебно отпорно на све што би наш имуни систем могао да употреби против њих.

• Корона вирус: Антитела „убрзано опадају након инфекције&qуот;
• Мистерија Т-ћелија: Људи са скривеним имунитетом на корона вирус
• Треба ли да почнем да узимам витамин Д током пандемије ковида-19

Да би тестирали овај „Франкеншиљак&qуот; узгојен у лабораторији, убацили су га у оно што вирусолози зову псеудотипни вирус, прављен тако да нема довољно генетског материјала да се реплицира.

То научницима омогућује да га дотерују и разумеју како се понаша без страха да би могао да побегне из лабораторије.

Испрва је све ишло као што је било очекивано.

Кад су вирусолози изложили новодизајнирани вирус крвним узорцима узетим од људи који су се или опоравили од ковида-19 или су били вакцинисани против ове болести, он је стручно избегао сва антитела која су имали.

Али онда се десило нешто изненађујуће.

Кад су га тестирали на крв људи који су се опоравили од ковида-19 током 2020. године а потом се вакцинисали много месеци касније, њихова антитела успела су да се вежу за вирус и потпуно га неутралишу.

„То је био стварно невероватан призор&qуот;, каже Мишел Нусенцвајг, професор молекуларне имунологије са Рокфелеровог универзитета и један од научника који је учестовао у овом пројекту.

„Једна од највећих ствари које смо научили током пандемије јесте како реакције нашег имуног система варирају у зависности од тога да ли смо били природним путем заражени, вакцинисани или оба.&qуот;

У последња четири месеца, налази Рокфелеровог тима изнова су потврђени у реалности.

Људи који су се у прошлости опоравили од инфекције ковида-19, а потом су били вакцинисани, чини се да су били отпорнији на нове варијанте, од делте до омикрона.

Имунолози су узели крвне узорке од тих појединаца и открили да они имају неку врсту „суперимунитета&qуот; - у научном свету названом хибридни имунитет.

Ти људи производе не само астрономски високе количине антитела - много више од оних који су били само двоструко вакцинисани и бустеровани - већ много разноврснији спектар антитела, која имају више шансе да пронађу слабе тачке вируса, чак и код високо мутираних облика ковида-19.

Скорашња студија научника из Бостона и Јужне Африке показала је да су људи који су претходно били заражени неким обликом ковида-19, пре него што су примили две дозе вакцине и бустер, имали јачи имунитет против омикрона - најближе ствари у стварном животу Рокфелеровом вештачком вирусу.

„Чим су људи који су имали ковид-19 вакцинисани мРНК вакцином, видели бисте да производе реакцију антитела која је три пута већа од оних који су добили вакцину а да се претходно нису заразили&qуот;, каже Нусенцвајг.

• Мит о „набуџеном“ имуном систему
• Све што треба да знате о имунитету у 100 и 500 речи
• Шта је ћелијски имунитет и зашто је важан

Али разлог зашто ти људи исказују толико јаке реакције своди се на дуго превиђан аспект нашег имуног система, тип белих крвних зрнаца познат као Б ћелије.

Ове ћелије се генеришу у реакцији на вирус и сећају га се у случају да се патоген икад врати.

Дуго смо знали релативно мало о овим ћелијама и како се оне понашају.

Али преко истраживања ХИВ-а, еболе, аутоимуних болести и сада ковида-19, почињемо све боље да разумемо колико су оне важне за одређивање наше реакције, и на инфекције и на вакцине.

Од кокошака до ХИВ-а

Немачки физиолог Емил Фон Беринг- човек који је постао познат као „спаситељ деце&qуот; због рада на лечењу од тетануса и дифтерије, за шта је добио Нобелову награду - 1890-их година је сугерисао да постоје ћелије које могу да се сете прошлих сусрета са неком конкретном инфекцијом и да генеришу антитела кад се поново сретну с њом.

Мораће да прође још 70 година да би се пронашао доказ за Берингове идеје.

Шездесетих година прошлог века имунолози су су открили да кокошке којима је њихова бурса - велики имуни орган код птица - уништена радијацијом немају одређене ћелије неопходне за производњу антитела.

Оне су постале познате као ћелије из бурсе или Б ћелије.

До средине 1970-их, откривено је да се ове ћелије формирају код људи у коштаној сржи, пре него што се преселе у лимфне чворове или слезину.

Сада знамо да током читавог нашег животног века константно производимо нове Б ћелије.

Тело садржи до око 10 милијарди ових ћелија - еквивалент дужини 100 фудбалских терена, ако их послажете једну уз другу - а свака Б ћелија садржи рецепторе који могу да препознају различите типове антигенских облика на површини вируса.

Ово је важно зато што иако се Б ћелије саме не везују за вирусе, могу да се претворе у ћелије плазме кад открију претњу.

Те ћелије плазме производе антитела усмерена ка истом виралном антигену као њихова домаћа Б ћелија.

Мање разноврстан контингент Б ћелија значи мање антитела које могу да неутралишу вирус.

Једна од ствари које је ковид-19 предочио имунолозима јесте да су људи који имају већу разноврсност Б ћелија много боље опремљени да се одбране од нових патогена, а поготово од нових сојева ковида-19 које се стално развијају.

На ово утичу године, хронична здравствена стања, као и напросто генетика.

„Свако ће имати различити репертоар Б ћелија са којима реагује на било какву инфекцију&qуот;, каже Али Елебеди, ванредни професор патологије и имунологије из Школе медицине на Универзитету у Вашингтону.

„Чак и ако имате браћу и сестре, они ће имати различите реакције Б ћелија.&qуот;

• Људи природно отпорни на корона вирус кључ за нову тактику вакцинације
• Колико дуго сте заразни ако имате омикрон сој корона вируса
• Мале богиње: Зашто и како ресетују имуни систем

Како старимо, две ствари почну да се дешавају са реакцијама Б ћелија.

Прво тело почиње да прави мањи контингент Б ћелија, што значи да су мање шансе да ће имати рецепторе који ће препознати антигене новог вируса.

И, кључно, треба им више времена да се мобилишу против претње, тако да посебно смртоносни патогени могу да савладају имуни систем пре него што он проради.

Исти ови фактори учинили су младе људе са хроничним здравственим стањима угроженијим од ковида-19.

Али кад се ваше тело одбрани од инфекције или прими вакцину, то покрене један мудар имунолошки трик.

Неке од Б ћелија претворе се у такозване меморијске Б ћелије, које могу да круже крвотоком деценијама, спремне да се реактивирају и покрену реакцију антитела у случају да се вирус икад врати.

Таква антитела такође играју улогу у сузбијању хроничних инфекција које се крију успаване у телу већи део наших живота, као што је Епштајн-Баров вирус.

Чини се да су ови вируси тада способни да се реактивирају кад тело ослаби, као што се чини да се дешава код доброг дела Ковид пацијената.

Али постоје многе нијансе реакција меморијских Б ћелија.

Једна од ствари које су имунолози сазнали на основу студија над преживелима од еболе јесте да тешке инфекције изазивају много већи број меморијских Б ћелија него обична вакцина.

„Кад имате тешку инфекцију, ћелије у вашем телу произведу огромну количину вируса&qуот;, каже Нусенцвајг.

„Он је свуда у вашем респираторном систему, у вашем носу, плућима, горњим дисајним путевима, слузокожи.

„Читав имуни систем учествује у реакцији и реагује на све елементе вируса, тако да је то један од могућих разлога зашто природне инфекције доводе до боље меморије имуног система.&qуот;

У последњих шест месеци, Нусенцвајг је проучавао суптилне разлике између природних инфекција ковидом-19 и вакцинације.

Изоловањем стотине и стотине меморијских Б ћелија из појединаца који су се или заразили или били вакцинисани у различитим тренуцима, открио је да природне инфекције резултирају меморијским Б ћелијама које се од тада непрестано развијају.

То значи да производе антитела која су склонија да заштите од нових варијанти вируса.

Највеће откриће за имунологе јесте да се овај ефекат дешава још израженије кад су се људи заразили, а потом и вакцинисали.

Сада ови научници покушавају да разумеју да ли можемо да прилагодимо режиме вакцинације тако да само ињекције произведу ову хибридну имуну реакцију.

Тако нешто би човечанству могло да обезбеди кључно оружје против нових варијанти ковида-19 и будућих пандемија.

Следећа пандемија

Група истраживача са Орегонског универзитета за здравље и науку је 2007. године покренула мисију да покуша да разуме зашто имуна реакција на одређене инфекције или вакцине делује трајније од неких других.

Упоредили су антитела које је произвео низ обичних технологија за производњу вакцина, од вакцине против малих богиња - путем које појединци добију ослабљени облик читавог вируса - до ињекција против тетануса и дифтерије које садрже појединачне виралне антигене, заједно са антителима које генеришу уобичајени патогени као што су Епштајн-Бар или цитомегаловирус.

Студија која је настала показала је да време полураспада антитела драстично варира у зависности од конкретне врсте вируса или вакцине.

Иако антитела произведена за сузбијање цитомегаловируса могу да остану у телу на скоро неодређен период, реакција на тетанус је слабила већ после неколико година.

„То нам говори да је ћелијско програмирање које увећава број меморијских Б ћелија веома другачије у зависности од природе инфекције или имуногена&qуот;, каже Џон Вери, директор Института за имунологију на Универзитету у Пенсилванији.

• „Потомци Немањића и богова са Олимпа&qуот;: Они нису били болесни у новом налету вируса корона
• Зашто се вакцинисани и даље заражавају корона вирусом
• Не можемо да вакцинишемо све људе на сваких неколико месеци - каже британски стручњак

Сада је ковид-19 пружио јединствену прилику да се упореде различите технологије вакцина за исти вирус и да би се разумело шта доводи до најтрајније и најефикасније имуне реакције, посматрајући како меморијске Б ћелије реагују током времена.

До сада изгледа као да мРНК вакцине, као што су оне које производе Фајзер, Модерна и Новартис, имају најбољи учинак, иако истраживачи још покушавају да разлуче тачно због чега.

„Ове вакцине производе много јачу реакцију меморијских ћелија&qуот;, каже Елебеди.

„Ако их упоредите са вакцином против грипа, на пример, реакција је најмање 10 пута јача.&qуот;

Интригантно откриће хибридног имунитета последњих месеци навело је научнике да анализирају различите режиме вакцина против ковида-19 да би видели да ли мешање и упаривање различитих вакцина може да произведе слично јаку имуну реакцију.

Нусенцвајг каже да ће први конкретни подаци о овоме почети да се појављују касније током 2022. године и могли би да нам помогну да разумемо како најбоље да искористимо вакцине и бустере против других вируса, од грипа до ХИВ-а.

„Имаћемо огромну количину клиничких и имунолошких података који ће нам показати која је пракса најбоља&qуот;, каже он.

„На пример, код људи који нису били заражени, да ли бустер доза појачава њихове меморијске Б ћелије поред антитела која су им већ у оптицају?

„Да ли ти људи боље излазе на крај са инфекцијом ковида-19 после тога?

„Можемо све ово да сакупимо на једно место и кажемо нешто попут: 'Сада сви морају да добију мРНК вакцину. Ово је број ињекција који даје најбоље резултате, а треба да се дају у оволиком временском размаку.&qуот;

Вери предвиђа да би све боље разумевање Б ћелија уопште, преко ковида-19, могло да доведе до велике користи у свету имунотерапије против канцера.

Он објашњава да сада знамо да Б ћелије производе антитела против одређених места на туморима, на исти начин као против вируса.

Како да знате имате ли корону или грип

Б ћелије такође раде у садејству са другим играчима имуног система као што су Т ћелије и дендритске ћелије да би створили погодно окружење за напад на тумор, и један од циљева будућих имунотерапија јесте да стимулишу интеракцију између ових ћелија.

„Та мала троћелијска интеракција повезана је са бољим исходом свих терапија против канцера&qуот;, каже он.

„Кад год се то деси, вама буде боље.&qуот;

Знати како најбоље активирати наш имуни систем одиграће огромну улогу и у омогућавању нашем здравственом систему да реагује брзо и смањи стопу смртности кад год избије нека нова пандемија, што многи научници сматрају да ће бити неминовно.

„Биће следећег пута&qуот;, каже Нусенцвајг.

„Појавила су се три сарс вируса у последњих 20 година и направили нам огромне проблеме.

„Не знамо шта нам стиже следеће тако да морамо добро да се припремимо.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.01.2022)