Рат у Украјини и нуклеарне бомбе: Мали водич кроз руски арсенал - колико оружја има и чему оно служи

Руски председник Владимир Путин ставио је нуклеарне снаге у „специјалну приправност&qуот;, што је изазвало забринутост широм света.

Ипак, аналитичари сматрају да то треба протумачити као упозорење осталим земљама да се не мешају додатно у ситуацију у Украјини, а не жељу за употребом нуклеарног оружја.

Нуклеарно оружје постоји скоро 80 година и многе земље га пре свега виде као средство одвраћања и нешто што им гарантује националну безбедност.

• Зашто је Русија напала Украјину и шта Путин хоће
• Тече ли руска инвазија по плану
• Кога слуша Владимир Путин

Колико нуклеарног оружја има Русија?

Све бројке о нуклеарном оружју су само процене.

Према подацима Савеза америчких научника, Русија има 5.977 нуклеарних бојевих глава - уређаја који изазивају нуклеарну експлозију.

У ту бројку спада и око 1.500 бојевих глава које нису у потреби и треба да буду демонтиране.

Од преосталих 4.500, већину сматрају стратешким нуклеарним оружјем.

То подразумева пројектиле који могу бити употребљени на великим удаљеностима.

Управо је то оружје које се обично повезује са нуклеарним ратом.

• Кога слуша Владимир Путин
• Шта знамо о отцепљеним украјинским областима Доњецк и Луганск
• Руска војска заузела Чернобиљ - шта то значи

Остале бојеве главе су и физички мање, краћег домета, а и мање су деструктивне.

Стручњаци процењују да је око 1.500 руских бојевих глава тренутно „распоређено&qуот;, што значи да су смештене у ракетама, бомбардерима или подморницама.

Колико је то у односу на друге земље?

Девет земаља има нуклеарно оружје - Кина, Француска, Индија, Израел, Северна Кореја, Пакистан, Русија, САД и Велика Британија.

Кина, Француска, Русија, САД и Велика Британија су и међу 191 државом које су потписале Уговор о неширењу нуклеарног оружја.

Према том споразуму, они морају да смање залихе нуклеарних бојевих глава и - барем у теорији - требало би да раде на њиховом потпуном уклањању.

Број нуклеарних бојевих глава у тим земљама је и смањен у односу на седамдесете и осамдесете године 20. века.

Индија, Израел и Пакистан никада нису потписале тај споразум, а Северна Кореја га је напустила 2003. године.

Израел је једина од девет земаља која никада није званично признала да има нуклеарни програм, али многи су сигурни да и они имају нуклеарне бојеве главе.

Украјина нема нуклеарно оружје и - упркос Путиновим оптужбама - нема доказа да је покушала да га набави.

• Дан када је почео рат, а ја Рус у Кијеву - новинар руског сервиса ББЦ-ја
• „Руски пројектили су погодили мој дом&qуот; - прича ББЦ новинарке из Кијева
• „Возио сам 40 сати без престанка да бих побегао од рата у Украјини&qуот; - камионџија из Србије

Колико је нуклеарно оружје разорно?

Нуклеарно оружје је дизајнирано да изазове максималну девастацију.

Обим уништења зависи од низа фактора:

• величине бојеве главе
• на којој висини детонира
• локалне средине

Међутим, чак и најмања бојева глава може изазвати огромну штету и трајне последице.

Бомба која је током Другог светског рата у Хирошими убила око 146.000 људи имала је 15 килотона.

Нуклеарне бојеве главе данас могу бити веће од 1.000 килотона.

У случају нуклеарне експлозије, не очекује се да много тога преживи на том подручју.

После заслепљујућег бљеска уследио би огроман таласни удар, који би уништио све у радијусу од неколико километара.

Погледајте видео - како је Украјина постала фронт између Истока и Запада

Шта значи „нуклеарно одвраћање&qуот; и да ли је до сада радило?

До сада је аргумент за чување велике количине нуклеарног оружја било то што спречава непријатеља да вас нападне - страхујући од њега.

Најпознатији појам за то је обострано сигурно уништење.

Ипак, иако је од 1945. године било много нуклеарних проба и сталног технолошког усавршавања нуклеарног оружја, оно никада није коришћено у оружаном сукобу.

Русија такође нуклеарно оружје признаје само као средство одвраћања и наводи четири случаја његове употребе:

• лансирање балистичких пројектила на територију Руске Федерације или њених савезника
• употреба нуклеарног оружја или других врста оружја за масовно уништење против Руске Федерације или њених савезника
• напад на критичне владине или војне локације Руске Федерације који угрожава њену нуклеарну способност
• агресија на Руску Федерацију употребом конвенционалног наоружања када је и сама егзистенција државе угрожена

Колико треба да будемо забринути?

Анализа Гордона Корера, дописника из области безбедности

Вероватноћа нуклеарног сукоба је можда мало порасла, али је и даље ниска.

Чак и ако је Путинова претња замишљена као упозорење, а не као сигнализација било какве тренутне жеље за употребом оружја, увек постоји ризик од погрешне процене ако једна страна погрешно протумачи другу или догађаји измакну контроли.

Бен Волас, британски министар одбране, изјавио је за ББЦ да Велика Британија до сада није видела никакву промену у стварном положају руског нуклеарног оружја.

То ће се пажљиво пратити, потврђују обавештајни извори.

Погледајте видео - историјат несугласица између Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.03.2022)