Tuđa sreća

Dizala sam teško, secala, vukla… a sanjala sam loš san… i da sam znala da sam zakačila, i tag bi morala, nema kuj drugi, svekar i svekrva pomagu al ne mož ni oni sve da postignu, deca jošte malečka za rabotu… a mora se izrane, mora se uraboti pa tag da se rodi i da uzreje. Al samo da mi je da znam oće li je saglam, samo d-ima sve na mesto, mirna da budem. “Neću da sam grešna, izedem te“, vikam voj dokle šapkajeći vadi uglen i spušta ga vodicu, a onija uglen cvrči,