Vladimir Majakovski: Flauta-kičma

I nebo, što zaboravi u dimu da je plavo, i oblake iscepane kao izbeglice, ozariću svojom poslednjom ljubavlju, što kao jektičavog rumeni se lice. I nadvisiću komešanja ova, onih koji zaboraviše nežnost i dom. Čujte, ljudi! Izađite iz rovova, pa posle doratujte. Čak i kad od krvi pijan, klateći se kao Bahus, rat kroči, ni tad da s uma ljubavne reči smetneš. Mili Nemci! Znam, u vašem dahu Geteova je Grethen. Francuz smešeći se na nožu mre, i s osmehom se ruši pogođen