ТУЖНИ ЉУДИ: Лесковачке компаније „сабирни центри“ високошколаца за машинама
Југмедиа 06.03.2022 | Милица Ивановић
Моји су родитељи за пет година мог школовања од уста одвајали, буквално гладовали да би ја у Београду имала за стан и трошкове, а све се надајући да ћу после факултета наћи своје место под сунцем, да ћу радити оно за шта се школујем на факултету.
Гледам им сада тужна лица као да ми нешто замерају, прича дипломирани психолог, која ради за машином у једној од великих страних компанија у Лесковцу. “Да ли сам их ја изневерила иако мању оцену од осмице нисам имала на факултету, била на буџету, завршила у року, одрицала се излазака па Београд нисам ни упознала за пет година? Да ли мисле да сам неспособна што нисам могла себи да неђем посао у струци или ми замерају што се нисам учланила у СНС, како ми саветују
