Удружење жита Србије: На домаћем тржишту, а ни у свету неће бити несташице пшенице

Директорка Удружења "Жита Србије" Сунчица Савовић рекла је данас да нема назнака на основу којих би могла да се очекује несташица пшенице у Србији, а ни у свету, због испадања из трговинских токова две највеће извознице тог пољопривредног производа, Украјине и Русије.

"Нема на основу чега да се очекује несташица пшенице у Србији, а ни у свету због испадања из трговинских токова две највеће извознице тог пољопривредног производа Украјине и Русије", рекла је Савовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Додала је да је вишак пшенице у овом тренутку у Србији 1,2 милиона тона, а да цене житарица на берзама флуктуирају сваког дана и углавном имају узлазни тренд.

Изузетак је, како је рекла, што је цена кукуруза у петак у односу на четвртак на берзи у Паризу отишла на доле, што је био први забележени пад од почетка сукоба у Украјини.

"Ми смо после жетве 2021. године, када смо имали рекордан род, располагали са скоро 3,7 милиона тона пшенице. Наша укупна домаћа годишња потрошња не достиже ни 1,7 милиона тона, што значи да су вишак за извоз и завршне залихе већи од два милиона тона", рекла је Савовић.

Истакла је да је Србија од почетка економске године за пшеницу, до краја фебруара извезла око 724.000 тона пшенице и брашна око 82.000 тона, а када се то прерачуна на зрно, укупан извоз пшенице је 830.000 тона.

Када је реч о цени хлеба, подсетила је да је до 9. маја на снази уредба о обавезној производњи и промету хлеба "Сава" од брашна тип 500.

Истакла је да су цене намирница биле на највишем нивоу у последњих десет година и пре сукоба Русије и Украјине.

Држава, како је рекла, има више начина да утиче на кретање цена када се на тржишту десе поремећаји, као што је то сада случај.

"Прва опција би било укидање увозних царина на пшеницу. Она можда у овом тренутку не би ни била адекватна, с обзиром на то да је пшеница свуда у региону скупа, а друга опција је увођење извозних такси или царина на извоз пшенице", рекла је Савовић.

Додала је да држава може регулисати тржиште уређивањем извозних квота, као и најмање популарном мером, комплетном забраном извоза.

"Најрационалније у овом случају би било увођење извозних квота", рекла је Савовић, коментаришући о најаву председника Србије Александра Вучића о могућем ограничењу извоза пшенице.

Навела је да ниједна земља у окружењу, која је конкурент Србији у извозу, нема званичну одлуку о ограничењу извоза и да "конкуренција користи испадање из трговинских токова Русије и Украјине и прави хистерију са циљем да за себе постигне што бољу цену".

Неминовно је да ће, како је рекла, доћи до неке промене што се тиче трговинских токова и да ће велики купци морати да пронађу нека алтернативна тржишта.

(Бета, 07.03.2022)