Драган Бисенић: Прекид односа Русије и Запада трајаће деценијама

Новинар и бивши амбасадор Драган Бисенић изјавио је данас да уколико Русија на војни начин стави Украјину под своју контролу, последица ће бити потпуни прекид односа са Западом, а у првом реду с Европом, за наредних неколико деценија.

Бисенић је у интервјуу агенцији Бета казао да ће то бити највећа промена тока европске историје с којом ће да се суочи ова генерација човечанства.

"Уколико Русија не успе у ономе што је почела, последице ће бити пођеднако колосалне јер ће се се наћи на ивици историјске безначајности", оценио је Бисенић.

Истакао је да уколико Русија не успе у својој намери да преко Украјине заустави ширење НАТО, биће сведена на "безначајност нивоа Луксембурга".

На питање шта је циљ Русије, Бисенић је казао да сви циљеви које је она јавно поставила – демилитаризација, денацификација и признање Крима делом Русије и независности две новостворене републике, не говоре ништа о односу Русије према државности Украјине и њеном унутрашњем уређењу као и будућем очекиваном односу према Москви.

"То ће све бити јасније када се добије коначна ситуација на терену. За сада имамо основа да верујемо да постоји максималистички сценарио и неколико других 'подсценарија'. Рецимо, председник (Владимир) Путин је рекао да постоји неколико варијанти демилитаризације који се налазе у рукама руског преговарачког тима. Истовремено, он је упозорио и на то да у рукама украјинског руководства лежи будућност украјинске државности. Можемо стога да претпоставимо да је и она под одређеним условима у питању", навео је бивши амбасадор.

Упитан да ли и колику одговорност за распламсавање сукоба сноси и председник Украјине Володимир Зеленски, Бисенић каже да је Зеленски на почетку мандата уливао наду да ће моћи да има самосталнији, независнији и у одређеном смислу, неортодокснији приступ решењу украјинске кризе.

"Први телефонски разговор који је обавио као председник, учинио је с руским председником Путином. Од тада, па за наредне две године, на жалост, председник Зеленски није учинио много да пронађе креативни и дипломатски пут за нормализовање односа с Русијом. Уместо тога, он је изабрао пут конфронтације", истакао је Бисенић.

По његовиим речима, Зеленски је 2021. усвојио три документа из сфере националне безбедности која продужавају конфронтацију с Русијом, а непосредно пред руску војну акцију, на Минхенској конференцији о безбедности сасвим "неопрезно" је најавио намере Украјине да се одрекне свог ненуклеарног статуса.

"Можемо рећи да је штета што као евидентно храбар човек, није био свестан свих околности у којима се његова земља налази и да није учинио правовремене кораке како би те опасности отклонио", нагласио је Бисенић.

На питање Бете да ли ће и колико санкције Запада ослабити моћ Русије, бивши дипломата каже да ће после рата у Украјини, ако се он заврши према плановима Москве, бити онемогућени готово сви односи Русије и Запада, осим трговине гасом и још неких подручја.

"Санкције неће бити ни лако ни брзо скинуте. Русија може да се одлучи да то ни не покушава. Санкције немају више никакве везе са сукобом у Украјини или с настојањима да се политика Русије усмери у једном или у другом правцу. Оне су инструмент односа Русија и САД за следећу деценију. Њихов примарни циљ више није да одврате Москву од предузимања конкретних акција, већ да драстично промене трговинске и инвестиционе везе између Русије и Сједињених Држава и њених савезника - у геополитичку предност потоњих", објаснио је Бисенић.

У борби такве оштрине, додао је, користе се свакаква средства, тако да не треба сумњати да ће Русија, уколико буде потребно, искористити оно што има.

"Две ствари су очигледне: гас и нуклеарно оружје. Већ јуче смо чули руског министра енергетике Александра Новака који најављује могућност да Русија прекине гас Европи. Европа троши годишње 500 милијарди кубика гаса од чега 40 одсто из Русије. Само Северни ток 1 испоручује 60 милијарди кубика. Треба напоменути да испоруке гаса преко Украјине иду нормално. Ако САД одустану од даљих санкција, у шта је сада тешко поверовати, онда ће можда и Русија да се задржи од даље конфронтације", рекао је Бисенић.

Додао је да на даљу ескалацију указује и то да Европска унија (ЕУ) има у четвртак посебан састанак на коме жели да одлучи о потпуном прекиду куповине енергената из Русије.

"Али, она то не може да учини овог часа. Најављен је и нови пакет европских санкција. Али Русија није Ирак. Она неће трпети економске санкције које би требало да је трајно онеспособе или пристати на њихову селективност по узору ирачког програма ’Нафта за храну’, радије могу да се одлуче да униште изворе и ауторе тих санкција. Ако Европа жели да уништи Русију, онда она не може да очекује руску милост", нагласио је Бисенић.

На питање Бете да ли је и колико известан оружани сукоб између НАТО и Русије, Бисенић каже да је НАТО за сада јасан да не жели да се укључује у сукоб.

"То је проистекло из става председника Бајдена (Џозеф) да не жели Трећи светски рат. Али, не треба потпуно искључити да у даљој радикализацији или некој новој фази сукоба буде укључена и нека од НАТО земаља, вероватно балтичких", навео је он.

Упитан како ће изгледати односи између Русије и Запада након окончања рата у Украјини, Бисенић каже да Запад већ 100 година жели да изгура Русију из Европе.

"Русија је до сада подржавала јединство Европе, надајући се стварању ’заједничког европског дома’ или ’Европи која дише на оба плућна крила’ како ју је описао папа Јован Павле ИИ. Томе је, сада, како изгледа, уз ратне детонације и разарања и диму барута,дошао крај. Русија која ратује са историјски најближом земљом јесте опасна Русија. То, уз јасну политику претварања Русије у 'тврђаву', како сада изгледа да је неминовно, која је сигурно непријатељска и наоружана, а вероватно и агресивна, створиће у Европи веома непријатну, а можда чак и неподношљиву безбедносну атмосферу", казао је Бисенић.

Оценио је да ће ширење НАТО бити "згажено" под руским тенковима у украјинским житницама.

"Али НАТО ће опстати с изгледима да му конфронтација с Русијом буде отворена и једина сврха. Уосталом, Дмитриј Медведев је те односе већ најавио као 'гледање преко нишана'. Све европске чланице НАТО мораће перманентно да се спремају за евентуални сукоб с Русијом. Како ће то да изгледа у дневном животу? Сигурно тако што ће нестати многе удобности и осећање безбрижности. Европа из мировног, може да се претвори у ратни пројекат, а то може да доведе до њеног краха као и увек до сада када је то била", нагласио је Бисенић.

Ако Русија своје политичке циљеве у Украјини оствари војним путем, додао је, јасно је да Европа нец́е бити оно што је била пре рата.

"Не само да ц́е првенство САД у Европи бити доведено у питање, већ ће сваки осец́ај да ЕУ или НАТО могу да обезбеде мир на континенту бити артефакт изгубљеног доба. Уместо тога, безбедност у Европи морац́е да се сведе на одбрану кључних чланица ЕУ и НАТО. Сви ван клубова ц́е бити сами. Политика проширења ЕУ изгледаће сасвим другачије, да не кажемо да ће највероватније нестати", оценио је.

На питање Бете да ли ће Србија моћи да одржи контакте и с Русијом и са Западом, Бисенић каже да та платформа "моста" између Русије и Европе можда није недостижна, иако се сада чини нереалном.

"Можда неће бити могућности да се одржи целокупан став неутралности, али неке важне аспекте сигурно је могућно очувати. Можемо да кренемо од авио саобраћаја. Србија ће од данас бити једина земља преко које ће бити могућни летови из Европе за Москву и из Москве за Европу. Верујем да ће свима бити у интересу да очувају ту комуникацију. Око овога је могућно надградити и друге могућности, за које ће бити пођеднако заинтересоване и Европа и Русија", закључио је Драган Бисенић.

(Бета, 08.03.2022)