Pitaju me zašto pišem o srpskim grobovima! Pred Gospoda smireno, pred čoveka uspravno, pred budućnošću izmireno…
Kurir 10.03.2022
Nije tačno da: „Što manje znamo- to smo manje nesrećni“, to je pogan smislila da roblju proda slobodu na metar, a Srbin nije rob baš zato što je vazda znao da su bolji od njega stradali za njega, pa je životom njima bio spomenik a budućnosti svetionik, piše Mihailo Medenica u novoj kolumni koju prenosimo u celosti.
Najčešći i „najdobronamerniji“ savet koji dobijam je: „Ma, pusti to…“! Ne tražim ga, niti mi takvi saveti trebaju, ali ljudi imaju potrebu da mi skrenu pažnju kako ću pisanjem zarobiti sebe u nekakav tesnac, u neki mrak, u kakvo ludilo iz kojeg nema ni puta ni povratka… Naravno, misle na pisanje o stradanju i patnji srpskog roda, na sva slova o prolivenoj krvi i rasutim kostima, o neznanim grobovima i znanim grobnicama, o svemu tome nalik što se, valjda, podvodi
