О књигама и завичајима: Зија Диздаревић и Звонимир Шубић, писци о којима се ћути
РТС 11.03.2022
„Нема књижевника без завичаја, али има толико наших завичаја без књижевника“, написао је својевремено Анђелко Вулетић говорећи о Зији Диздаревићу који је убијен у Јасеновцу и коме је Бранко Ћопић посветио своју „Башту сљезове боје“. Завичај Зије Диздаревића могао би да буде било која босанска касаба, али исто тако и Сарајево и Београд. Исто би се могло рећи и за Звонимира Шубића, али би било вишеструко корисно завичајно га утемељити у данашњој Сребреници.
Са првим вестима о нападу Русије на Украјину овдашње сајбер складиште почело је убрзано да се пуни текстуалним и сликовним прилозима који су нас очас посла вратили у ратне деведесете. И када се са бројних статуса објављених ових дана на друштвеним мрежама склони подразумевајућа покорица исполитизованог хуманитаризма, суштина потребе да се у овако тешким тренуцима за собом остави ма какав дигитални траг углавном се своди на евоцирање сопственог искуства
