Смрт капитена Роме, веселије о суициду

Децембар, просинац 1993, дан девети. Позвала ме госпођа Лула Вујошевић, мати Душана Вујошевића. То је негде око 11 сати, улазим у стан Вујошевића, Банатска бр. 11, Земун. Пирамидална тишина, велики је то стан, госпођа Лула ме замоли да одем до Наташе, њене кћери. Кренем и видим Наташа седи на поду у ходнику поред отворених врата купатила. Приђем и видим виси тело Николе Вујошевића, леп, леп човек, као шпански племић из времена Ел Грека. – Ајде, Наташа, идемо код