Vesna kapor: Vezati vidljivo i nevidljivo u čvor

Foto M. Anđela Ne živim. Samo sam prisutna ovde. Više sam, tamo, u onom drugom svetu. Svakog dana prelazim iz sveta u svet. Dok sedim tamo, unutar zida (izbegavamo reč groblje), u tišini sam, u nemosti; u bezvučju osećam glasove. I, vidiš, mirna sam, spokojna. Potom, uveče, kad se vraćam, kad prođem kroz kapiju, zidovi tišine se sruše; kad ulazim u ovaj svet, stvarni, u buku i pokrete, zgrči mi se stomak i osetim, kako sam mrtva, za sve to. Nema više doma. Sve je