Необичан хотел на три спрата, окружен зеленилом у дворишту кикиндске Народне библиотеке, нестрпљиво чека топлије дане овог пролећа да угости прве посетиоце.

Тридесет малих реновираних соба, а претходно дрвених поштанских сандучића, опремљено је за боравак једне од најраспрострањенијих врсти птица - врабаца покућара.

Сврха хотела јесте да се они у њему гнезде, каже Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС).

„Овакве акције су изузетно значајне за опстанак природе у градским срединама, као и врабаца који од памтивека живе уз људе.

„Њихов број у односу на пре четрдесет година је преполовљен&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Замисао је потекла од породице Козомара из овог града на североистоку Србије,

• Шта убија подгоричке врапце
• Могу ли птице да поправе што су људи покварили
• Биљни и животињски свет скривен у мочварама Србије

Врапци насељавају скоро све крајеве планете које настањује и човек.

Међутим, само на територији Европске уније, од 1980. године нестало је више од 247 милиона јединки.

Како је настао хотел?

Станари зграде у Хајдук Вељковој улици одлучили су да замене старе поштанске сандучиће.

Тада се једна од станарки сетила да позове колегиницу Радмилу Козомару.

„Питала ме је да ли би сандучићи некако могли да се искористе за птичице, пошто зна да смо супруг и ја љубитељи птица и да им понекад правимо кућице&qуот;, каже Козомара за ББЦ на српском.

Њен супруг убрзо се упустио у реконструкцију.

Скидао је оштре делове, проширио отвор на вратима до величине која је прихватљива за врапце и отворио закључане сандучиће.

„Ако је отвор већи од оног који је потребан за врапца, онда може да уђе нека птица грабљивица&qуот;, објашњава Козомара.

Врапци иначе у просеку теже око 30 грама и дугачки су 16 центиметара.

Још један задатак био је да се врата поставе наопако.

„Отвори који се налазе на сандучићима су на доњој половини врата, а врапчићима је потребна кућица која је окренута за 180 степени&qуот;, наводи Козомара.

Ротирали су и плочице са презименима станара, како би сандучићи задржали аутентичност.

На онима који нису били обележени, дописали су имена пријатеља, рођака или познаника.

Станари зграде су били одушевљени идејом, додаје Козомара.

„Кад смо завршили реконструкцију, пало ми је на памет да направимо таблу на којој ће писати 'хотел за врапце', како то не би биле обичне кућице.

„То је била шала, пошто ће врапци доћи без обзира на то да ли пише хотел или не&qуот;, каже она кроз смех.

Следећи корак - потрага за најбољом локацијом за овај несвакидашњи угоститељски објекат.

У сусрет је одмах изашао Бране Маријановић, директор једне од најстаријих установа у Кикинди, Народне библиотеке „Јован Поповић&qуот;.

Пре свега је био радознао, каже.

„Ми на тај начин не ружимо изглед нашег дворишта, њега треба оплеменити - а ово је можда начин да се то уради.

„Мене иначе забрињава што све ређе виђам врапце и друге врсте птица, на пример ластавице&qуот;, каже Маријановић за ББЦ на српском.

Размишља о постављању хранилица и појилица поред хотела, како би се врапци навикавали на ново место и осетили да су добродошли.

„Надам се да ћемо с пролећа сазнати да ли су они прихватили хотел или не&qуот;, наводи.

Разлика између кућице, хранилице и појилице

Попут других птица певачица које се гнезде у дупљама, односно кућицама, врапци у њима неће тражити храну, каже Слободан Кнежевић из ДЗППС.

„Људи често греше и сипају храну у постављене кућице, мислећи да ће тако привући птице&qуот;, наводи.

Потребно је разликовати кућице од хранилица, које служе да се у њих ставља зрневље, додаје.

„Током зиме се у близини хотела може поставити хранилица са житарицама, а током лета појилица са водом.

„То ће бити права оаза за птице&qуот;, каже Кнежевић.

Зашто су кућице важне?

Врабац покућар од памтивека живи уз човека и, захваљујући том суживоту, успео је да насели скоро све крајеве планете које настањује и човек, наводи Кнежевић.

„Међутим, у последњих неколико деценија, пољопривреда и индустрија убрзавају се до те мере да природа не може да испрати промену.

„Природа креће да бледи и нестаје из нашег окружења&qуот;, објашњава.

Због тога су овакве акције изузетно значајне за опстанак природе у градским срединама, додаје.

„Врабац покућар је добар пример драстичног смањења бројности врсте за коју смо мислили да је честа, а она се у односу на пре четрдесет година преполовила.

„Ово је тренутак за озбиљну узбуну, јер када врста - за коју можемо условно да кажемо да је део човека - доживи суноврат, како човек да се нада свом опстанку&qуот;, запитао се Кнежевић.

На свету постоји најмање 50 милијарди јединки дивљих птица, од чега 1.6 милијарди врабаца покућара.

Кнежевић додаје да би сви требало да следе пример породице Козомара.

„Хотели за врапце, кућице за друге врсте птица, садња домаћег жбуња и дрвећа, хотели за инсекте, кућице за јежеве, слепе мишеве - има прегршт примера како можемо да подстакнемо опоравак природе у нашем окружењу&qуот;, каже он.

Томе се нада и Маријановић.

„Ово је прилика да позовем колеге библиотекаре да ураде исто уколико имају воље, простора и цене да могу да изведу овакву акцију.

„На овом примеру може да се види материјал и формат хотела, а неко ко је вешт с рукама врло лако може да направи кућицу по сопственој замисли&qуот;, наводи он.

Кућице могу да се направе од разних материјала.

„Супруг и ја се понекад шалимо да је свака летва потенцијална кућица за птичице.

„Свако ко уме и може да направи кућицу и обезбеди јој место, помоћи ће друштву, животној средини и очувању птица&qуот;, каже Козомара.

'Мини еко-зона' за београдске врапце

Кикиндски хотел није једина кућица за врапце која се прославила.

Претходно је Зоран Радојичић, градоначелник Београда, отворио прву мини еко-зону за београдске врапце крајем јула 2018. године.

„Ово је у складу је са једном од наших основних идеја, а то је развијање Београда у правцу здравијег града.

„Врапци су симбол Београда, али и добро очуване животне средине&qуот;, изјавио је он том приликом.

Какве су оцене хотела?

Иако ће званично бити отворен тек када у хотел дођу први посетиоци, Радмила Козомара каже да је реакција била позитивна.

„Добијали смо поруке подршке и похвале, изненађени смо толиком популарношћу хотела на друштвеним мрежама.

„Испало је као да смо отворили прави хотел, а идеја нам је била да сместимо велики број птица на једно место&qуот;, наводи она.

То је још једна од предности ових кућица, истиче Кнежевић.

„Врабац покућар је изузетно дружељубива птица која се гнезди тамо где може да се гнезди више парова.

„Осим тога, на тај начин обавештавају једни друге када наиђе опасност и комуницирају унутар јата&qуот;, објашњава.

Због тога је овај хотел, каже, идеалан.

Додаје да је постављен на зид дворишта зато што је врабац - како му име каже - покућар.

„То је врста која чешће настањује дупље и шупљине на људским објектима него у дрвећу или негде где иначе очекујемо да се птица попут врапца гнезди&qуот;, наводи.

Симбол Кикинде - сове утине

Како се за врапце каже да су симбол Београда, тако су сове утине обележје Кикинде.

Овај банатски град је највеће урбано зимовалиште сова на свету.

Неколико стотина сова ту проводи зиму, а крајем новембра ДЗППС је избројало 244 јединки.

Највише су их забележили у децембру 2009. године - чак 743.

Кнежевић каже да је локална самоуправа у Кикинди урадила две ствари којима се заиста може похвалити.

„Читав један месец у години посветила је сови утини, такозвани Совембар.

„Град је одлучио да гради имиџ на природи и једној значајној угроженој врсти&qуот;, наводи.

• Откуд мајсторица ноћног лова, сова утина у Кикинди
• Малена сова преживела пут у Њујорк и спуштање са божићне јелке
• Зашто ова птица добија највише лајкова на Инстаграму

Други градови могу да препознају њихове природне вредности и следе пут који је Кикинда утабала, додаје.

„Друга важна ствар је да овај град не искоришћава сове утине у маркетиншком смислу.

„Отишли су корак даље и заштитили центар града који представља њихово зимовалиште&qуот;, наводи.

Уместо лампица и светиљки пред новогодишње празнике, дрвеће у центру Кикинде украшавају управо ове птице.

„Оне не само да украшавају град, већ дају једну духовну вредност том граду, а то је да Кикинђани воле и штите сове.

„Подсетићу да постоје бројна сујеверја везана за ове птице, попут тога да доносе болест и смрт&qуот;, каже.

Додаје да их због тога у другим крајевима земље прогањају и секу дрвеће на којима оне зимују.

„Међутим, Кикинђани су препознали у томе своју посебност, чак и у туристичком смислу.

„Сада имају можда најпознатији хотел за врапце у Србији, а њихово разумевање за природу је добар пример и за остале локалне самоуправе како се треба односити према окружењу&qуот;, закључује.

Како је рибар Моца спасао орлове белорепане на Тиси:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.20.2022)