Treba živeti sa onim što je onaj drugi u mom telu ostavio

Stepa je crvena, šake su crvene, lice, otečeno i iskidano, više ne liči na moje. Kao u mitsko doba, za vreme vladavine sličnih stvorenja, ja sam onaj neprepoznatljivi lik, crta iščezlih pod otvorenim pukotinama na licu, prekriven izlučevinama i krvlju: to mora da je rođenje, očigledno nije smrt. Oko mene, razasuto po zemlji, busenje smeđeg krzna, očvrsnulo od osušene krvi, podseća na nedavnu bitku. Već osam sati, a možda i više, nadam se da će se helikopter ruske