Oskar Davičo: Prošlost

S danima nije bilo lako. Bilo je crnih suza mnogo i bilo srcu naopako, a što si hteo, nisi mogo. Ej, kako biti i ne biti kad za sve što si započeo tvoj brat je morao tugu piti, a što si morao nisi hteo. O, krv na lišću mesto soka, a mesto pesme i mesto trave, i mesto dva vesela oka – u lancima ruke krvave. Mesto slobode smrt do glave. Reč svaka svoju dušu laže. Ej, grki dani, noći strave, nad živim bdiju mrtve straže.