Piše Dejan Žujović: Snovi kao život stvarni

Levo od njega je stajala, korozijom pojedena limena tabla sa koje je jedva razaznavao natpis – Horgoš. Okrenuo se ka svom dvanaestogodišnjem sinu, koji je sedeo na zadnjem sedištu, igrajući igrice na viziru svoje kacige. „Aktiviraj filtraciju na masci. Ulazimo u kontaminirano područje.“ „Gde to idemo, tata?“ „Idemo u zemlju u kojoj se narod samougasio. Ostavili su iza sebe DNK u prirodi. Da slučajno ne dođe do mešanja naših gena sa njihovim, moramo da se