БОШ: Цивилни сектор недовољно укључен у процесе доношења одлука

Готово сваки трећи представник јавних власти не познаје механизме који омогућавају укључивање организација цивилног друштва у процес доношења одлука, закључак је данас представљеног истраживања "Погледи на партнерство" које је спровела Београдска отворена школа (БОШ).

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта делегације Европске уније "Дијалог промена", а учествовали су представници 14 министарстава, 62 локалне самоуправе и 124 организације цивилног друштва (ОЦД).

"Стратешки и законски оквир, иако недовољно усклађен, пружа широке могућности за учешће ОЦД у процесима доношења одлука. Оно што недостаје јесте доследна примена постојећих механизама и опхођење према ОЦД као равноправним партнерима који су у стању да својим учешћем и доприносима унапреде процес" рекао је један од аутора истраживања и саветник за јавне политике у Београдској отвореној школи Владимир Павловић.

Он је истакао да је неопходно упознати представнике власти са постојећим законским могућностима за укључивање ОЦД, а представнике тих организација додатно оснажити да примењују механизме за непосредно учешће са органима јавних власти у доношењу одлука.

Резултати истраживања показују да више од трећине испитаних представника ОЦД наводи да не познаје одредбе закона који обавезују органе јавних власти да их укључују у процесе израде важних докумената.

Утврђено је да 73 одсто организације цивилног друштва учествује у доношењу одлука на националном и локалном нивоу, али наводе и велики број изазова са којима се суочавају као што су неадекватни подаци, кратки рокови и изостанак повратне информације.

Оне организације које не учествују у процесу доношења одлука, као разлоге наводе недовољну информисаност, недовољно капацитета и неповерење у институције.

Три четвртине анкетираних организација је навело да су консултације и јавне расправе процеси у које се најчешће укључују. Од тога највећи број ОЦД учествује у процесима доношења одлука на локалном нивоу. Најчешће су то питања у вези са заштитом животне средине и одрживости, младима, људским правима и недискриминацији, као и помоћи маргинализованим групама.

Када су у питању јединице локалне самоуправе, највећи број анкетираних, близу 80 одсто, нема посебну организациону јединицу за сарадњу са ОЦД, а више од четвртине испитаних представника локалне самоуправе није упознато са организовањем јавних расправа.

Истраживање је покзало и да су позиви министарстава да се ОЦД укључе у јавне расправе на националном нивоу упућивани најчешће путем интернет презентација а најмање путем медија и огласних табли.

Указано је да поједина министарстава и локалне самоуправе и даље не објављују извештаје о резултатима консултација, јавних расправа, радних група и радних тела, као ни информације и образложења о прихваћеним или одбијеним предлозима и сугестијама.

Представник Асоцијације за развој ибарске долине Драган Рогановић је рекао становништва у локалним самоуправама, попут Краљева, има потребу и идеје за развој и унапређење локалне самоуправе али да немају начин да те идеје саопште и да их реализују.

Препоруке за унапређење сарадње коју БОШ предложе за све нивое власти су јасније дефинисање обавеза органа јавне власти, као и доследно спровођење обавезе консултовања са организацијама цивилног друштва.

(Бета, 29.03.2022)