Aleksandar Sergejevič Puškin: Dok šumnim ulicama šetam

Dok šumnim ulicama šetam, Il’ ulazim u prepun hram, Nerasudne mladiće sretam, Ja samo jednu miso znam. Ja kažem: godine će stići, I svi, koliko ima nas, Pod večne ćemo svode sići I već je nekom blizu čas. Kad vidim hrast nasred poljane, Ja mislim: starina će ova Preživeti i moje dane, Ko dane mojih pradedova. Detence pomilujem često I reknem “zbogom” u taj mah: Ja tebi dajem svoje mesto, Ti bićeš cvet, ja biću prah. I svaki dan, i svaki minut Ja pratim kao kobnu