Украјина и Русија: „Мало чудо" - мајка и петогодишњи синови опет виде пошто их је бомба ослепела

„Отишла сам до кухиње и видела како бомба лети ка мом прозору. Све се одиграло јако брзо, само сам је видела и нисам знала шта се догађа.&qуот;

Било је јутро 11. марта када је бомба погодила дом Олене Селичијанове у украјинској области Дњепропетровск.

Пала је на колена, повукла је петогодишње близанце Назара и Тимура до себе како би их заштитила од гелера, прича ова мајка на руском језику.

Не сећа се ничега после експлозије.

Сво троје су ослепели пошто су делићи предмета полетели ка њиховим рукама и лицима.

Кожа им је изгорела, мали део стакла забио се у Оленино око, а и нога јој је била сломљена.

• Сведоци ужаса у Маријупољу: „Људи су падали и умирали на моје очи&qуот;
• Борба сурогат мајки за децу усред рата у Украјини
• Језиви докази указују на ратне злочине почињене на путу за Кијев

Породица је извучена из рушевина и одвели су их у оближњу болницу, али су морали да их пребаце на друго место пошто су им повреде биле врло озбиљне.

У тежину повреда уверила се офтамолошкиња Наталија Прејс у Лавову, граду на западу Украјине.

Она је послала фотографије повреда њеном бившем професору Роберту Рејдаку, који ради на Медицинском универзитету у пољском Лублину.

Професору је било јасно да је мајци и двојици синова неопходно хитно лечење, али због рата у Украјини пут до Пољске је могао да потраје и недељу дана.

• Зашто је Маријупољ толико важан за Русију
• Зашто Русија покушава да опколи исток Украјине
• „Масакр над цивилима&qуот; у местима око Кијева - тврде украјински званичници

„Мало чудо&qуот;

„Дошли су из пакла. Мајка је била потпуно слепа, могла је само да додирне децу.

„Дечаци су били толико гладни и уморни. Када су стигли овде само су јели, спавали и плакали&qуот;, препричава Рејдак.

Примећује се да је ганут док говори о првом сусрету са овом породицом.

Онда се значајним показало то што је Рејдак водећи хирург у једној од највећих очних болница у Европи.

„Одлучили смо да оперишемо мајку и извео сам операцију билатералне катаракте.

„То је врло компликован захват због рана и делића стакла који су били забијени у око&qуот;, објашњава.

Операција је, каже овај лекар, на срећу прошла „заиста савршено&qуот; и Олена је готово потпуно повратила вид за два дана.

„Процес исцељења је савршен, а надам се да ће ићи још боље - сада макар може да види њене дечаке и да разгледа около&qуот;, рекао је Рејдак.

Опоравак дечака ће бити нешто спорији.

Назар је изгубио око.

Тим професора Рејдака извео је операцију мрежњаче, а планирају да ураде и операцију катаракте.

„Близанци имају заиста велику очну трауму. Надамо се да ће им вид бити добар, али је потребно дуже лечење&qуот;, истиче професор.

Оштећење би било потпуно да су Олена и дечаци стигли у Лублин само неколико дана касније.

„Ослепели би, јер је био последњи час да почнемо лечење, пошто је прошло седам дана од тренутка несреће када су стигли, а код очне трауме време је кључан фактор&qуот;, објаснио је Рејдак.

Упитан да ли сматра да је враћање њиховог вида чудо, професор је одговорио - „помало јесте&qуот;.

„Дечаци су немирни и тешко заспе&qуот;

Кад смо се вратили на одељење, затекли смо близанце у игри.

Иако је изгубио око, Назар делује живахније и отвореније од брата Тимура, који је стидљивији и повученији.

„Помаже им психолог и даје им лекове како би могли да спавају.

„Имали су много операција и сада су боље. Али, видели су како бомба пада на њих.

„Мало су се смирили, али су и даље немирни и тешко им је да заспе&qуот;, објашњава мајка Олена.

Она је радила као куварица у локалној школи пре него што је рат почео.

Да ли ће желети да се врати када се њена породица опорави?

„Не&qуот;, брзо одговара.

„Сви су јако љубазни овде, желим да останем. И мој дом је уништен, ништа тамо није остало&qуот;, додаје.

• Уточиште од вихора рата - бесплатан вртић у Црној Гори за децу из Украјине
• Љубав јача од бомби: Србин који је одлучио да остане у Украјини
• Како људи широм Јадрана помажу избеглицама из Украјине

Професор Рејдак покушава да им помогне да нађу дом.

Олена се нада да ће пронаћи посао када се опорави и буде спремна.

Њена породица није једина којој је потребна помоћ.

Рејдак одржава консултације са колегама из Украјине путем виртуелних канала - захваљујући професорском позиву, разговара са мрежом специјалиста у тој области.

Присно сарађује са његовом бившом ученицом докторком Прејс и сугерише ко би требало да буде оперисан у Лублину.

У случајевима када није могуће евакуисати пацијента, Рејдак саветује докторе из Лавова о начину лечења повређених.

Снажно верује да је виртуелно повезивање лекара кључно за лечење жртава овог рата.

Група људи окупљених у Медицинском универзитету у Лублину шаље донације и медицинску опрему у Украјину.

Раде непрестано, пошто је све већи број повређених.

Током наредних дана, професор Рејдак и његов тим још једном ће оперисати близанце, али се припремају и за нове пацијенте, који ће пристићи из Украјине.

Причи су допринели Ребека Хартман и Пол Купер.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.03.2022)