Vladimir Nabokov: Stanje neprestane potpune budnosti

„Bio sam,“ piše Sebastijan u Izgubljenom imetku, „tako stidljiv da sam uvek nekako uspevao da napravim grešku koju sam najviše želeo da izbegnem. U mom kobnom pokušaju da se prilagodim boji svoje okoline, mogao bih samo da budem upoređen sa kameleonom koji ne raspoznaje boje. Moju stidljivost bilo bi lakše nositi – meni i drugima – da je bila obične oblio-me-hladan-znoj vrste: mnogi mladi ljudi prolaze kroz ovu fazu i nikoga to stvarno ne brine. Ali sa mnom to je