Француска, Србија и избори: Два биралишта, две државе, недељу дана

На паноима испред градске куће у Шатуу, западном предграђу Париза, излепљени су плакати са ликовима овогодишњих председничких кандидата.

То је пракса пред сваке изборе - били они председнички, парламентарни или локални - да сви кандидати буду јасно истакнути испред градске институције.

На постерима сваког од кандидата су назначени њихови вебсајтови, као и логои за профиле на друштвеним мрежама.

Неки од плаката су мало оштећени - преко лица Жана Ласала просута је фарба, док су на очи Марин ле Пен, представнице крајње деснице, залепљене ЛГБТ заставице.

То већ није пракса, у питању су издвојени инциденти којима гласачи желе да пошаљу јасну поруку.

• Избори у Француској: Макрон одмах кренуо јако - први скуп у упориштима Марин ле Пен
• Избори у Француској - врло једноставан водич
• Путинов рат дао Макрону ветар у леђа у изборној трци

Од њих дванаест, осам мушкараца и четири жене, само су двоје синоћ имали разлоге за славље - досадашњи председник Емануел Макрон (27.6 одсто гласова) и Марин ле Пен (23 одсто), који су прошли у други круг избора

На основу предизборних прогноза, такав резултат се и очекивао.

Одмах иза Ле Пен нашао се и кандидат крајње левице, Жан-Лук Меланшон, који је освојио 22.2 одсто гласова.

Од дванаест кандидата, само њих троје је добило више од 10 одсто гласова.

Трка за председника Француске није готова, јер ће гласачи поново изаћи на биралишта већ за две недеље, 24. априла.

Ово је други пут у недељу дана да пратим изборе - у Србији, одакле долазим и где имам право гласа, и у Француској, где тренутно живим, али још нисам добио место у бирачком списку.

Резултати избора у обе државе ме се тичу, а постизборни дан је савршен за повлачење паралела, тражење сличности и указивање на разлике у изборном процесу, култури и атмосфери.

Прво гласање у иностранству

У Паризу, граду са више од 11 милиона становника, јако је тешко случајно срести познанике на улици. Готово немогуће.

Али у недељу, 3. априла, срео сам све Србе из Париза које сам у последње две године упознао.

С некима сам договорио виђање, а неке сам случајно срео, али сви смо стали у ред испред Српског културног центра.

Одмах прекопута Помпидуа, чувеног музеја модерне уметности, са репликом фреске Белог анђела из манастира Милешево, Српски културни центар послужио је као бирачко место.

Била је гужва, барем је тако деловало. Девојку је колега питао у понедељак шта се то дешавало испред СКЦ-а и чему толика гужва, тако да се не ради само о субјективном осећају.

Према подацима организације ЦРТА, у Француској је било пријављено 1182 бирача са правом гласа у Србији, што је више него дупло у односу на 2016. годину, када се за гласање регистровало 456 људи.

Гласање је прошло брзо и без инцидената. Два потписа уз лењир, попрскан кажипрст, пресавијени гласачки листићи и готово.

После гласања смо отишли на кафу и дугу причу о изборима, више парламентарним, него председничким.

Разговарало се о процентима, скупштинским мандатима, процентима, али оно о чему се није причало био је други круг председничких избора.

И можда је то највећа разлика између избора од пре осам дана и оних од јуче, зато што се други круг у Француској подразумева.

Неминовни други круг

Генерал Шарл де Гол - први председник француске Пете Републике и кључна фигура у писању устава из 1958. године - био је поприлично сумњичав по питању политичких партија и желео је да смањи њихов утицај гласањем у два круга.

Његова основна идеја била је да ће се гласачи ујединити у другом кругу око кандидата који представља најбољи избор.

У теорији, кандидат би могао да постане председник уколико већ у првом кругу освоји више од 50 одсто гласова, али до сада то није пошло за руком никоме.

Скоро па као по неком правилу, увек дође до другог круга и тада се гласа између два кандидата која су у претходном освојила највише гласова.

Французи често умеју да кажу да им овакав систем омогућава да у првом кругу гласају срцем, а у другом главама.

Једнако често умеју и други круг да опишу као избор „између мањег од два зла&qуот;.

Стога и атмосфера у граду није била нарочито „изборна&qуот;, јер сви знају да је ово само загревање.

Право гласа

Уз 74 одсто регистрованих бирача, колико је у недељу гласало, дилема да ли изаћи на изборе је много мања него у државама са нижом стопом излазности.

Међутим, у метрополама попут Париза, друго питање које се поставља јесте „да ли имаш право гласа?&qуот;.

Велики број пунолетних грађана живи и ради у Француској, али не поседује француско држављанство, што не значи да се у таквим друштвима не полемише о изборима.

Река туриста ходала је улицом Риволи, једном од најпрометнијих градских улица.

Дуж читаве улице, нарочито у делу прекопута чувеног музеја Лувр, налази се мноштво продавница сувенира.

У паузи између услуживања купаца који махом јуре магнете и мајице са Мона Лизом у различитим позама са интернета, двојица радника разговарају.

„Је л' твоја жена гласала?&qуот;, пита онај за касом.

„Јесте. А твоја?&qуот;

„И моја. За Макрона?&qуот;

„За Макрона, наравно&qуот;.

Око 48.7 милиона људи има право гласа у Француској.

Око 26 одсто регистрованих гласача није изашло на изборе у првом кругу, што је више него 2017. године када 22 одсто није гласало.

Ипак, то је нешто мањи број него рекордне 2002. године када 28.4 одсто бирача није гласало.

Субјективни осећај

У зависности од тога у ком сте се крају Париза нашли претходних дана, другачију слику сте добили о томе ко је председнички фаворит.

Ако сте се задесили у Мареу, једној од најелегантнијих градских четврти на десној обали Сене, можда вам се у подсвест највише урезао лик ултралевичарског представника Жана-Лука Меланшона.

Овим квартом доминирају плакати са његовим ликом, а и његово име се могло највише чути у разговорима.

Што такође не изненађује. Просто, дискусија је присутнија када само 0.8 одсто гласова разлике одлучи да ли улазите у други круг.

Многи сматрају да би ово могла бити Меланшонова лабудова песма, барем што се тиче кандидатуре за председника државе.

Током синоћног говора, Меланшон је позвао његове симпатизере да „не дају један једини глас Марин Ле Пен&qуот;.

„Разумем ваш бес, али не смемо дозволити себи да нас обузме до те мере да направимо непоправљиве грешке&qуот;.

Дигитално и штампано

Тако се водила кампања, и наставиће да се води.

Кандидати су били на телевизијама, радио станицама и на друштвеним мрежама.

Меланшон се чак појавио у улози дигиталног аватара на филтеру на Инстаграму.

Можда је то и уродило плодом, јер чак 31 одсто његових гласача су старости између 18 и 24 године, показују подаци портала Франс24.

То је много више од Ле Пен (26 одсто) и Макрона (20 одсто).

На изласку из већих метро станица, протеклих недеља би вас дочекали политички активисти који деле летке.

Леци би често завршили у рукама људи, али и на тротоару, свега неколико метара даље.

Тринаести кандидат и едукација најмлађих

Култура гласања и активног учествовања у политичком животу се, по свему судећи, негује од малих ногу.

Иако не могу да гласају, и они најмлађи су упућени у гласање, ако не у кандидате, онда барем у то како функционише.

Дечији часопис Пиф је априлско издање посветио управо изборима.

Представили су им председничког кандидата, пса по имену Пиф, и уз помоћ њега објаснили како тече читава процедура.

Пиф је тиме, незванично, постао тринаести кандидат на листи.

А попут осталих кандидата, и Пиф има слоган.

„Воте пас ау пиф, воте Пиф&qуот;, што у преводу значи „Не гласајте насумично, гласајте за Пифа&qуот;.

У питању је и згодна игра речи, јер француски израз „ау пиф&qуот; значи „насумично&qуот;.

Без спреја и са више папира

Они који су могли да гласају, прошли су кроз сличан процес као и ја прошле недеље.

На кућну адресу стигне позив на гласање, одете на одговарајуће бирачко место - најчешће локална школа - потпишете, са све лењирима, дакле све је јако слично.

Једина разлика је што нема прскања кажипрста и што има више папира.

На бирачком месту добијете коверту и дванаест цедуљица на којима су исписана имена кандидата.

Можете узети само једну цедуљу, убацити у коверту, коверту потом убацити у гласачку кутију и завршити посао, али већина гласача ипак бира да узме већи број цедуља а потом, у миру, иза гласачке завесе, одабере за кога ће гласати.

Једна цедуља иде у коверту, а остале у корпу за отпатке.

Неки гласачи то виде као непотребно трошење папира у годинама које су, између осталог, обележиле и несташице хартије.

За две недеље поново

Други круг избори ће одлучити ко ће водити другу економски најјачу државу Европске уније и њену једину нуклеарну силу.

Док трају сукоби у Украјини, питање ко ће се наћи на челу државе као да никада није било важније.

Макрон има шансу да постане први председник који је реизабран након Жака Ширака коме је то пошло за руком 2002. године.

Ипак, Макрон је синоћ поручио да „ништа није одлучено&qуот; и затражио од бирача да стану на пут десници.

„Позивам све, чак и оне који нису за мене гласали у првом кругу, да нас подрже&qуот;.

„Повлађивати популистичким идејама и ксенофобији - то није Француска&qуот;, поручио је Макрон.

Када је реч о руској инвазији на Украјину, Макрон верује да ће му улога мировног посредника ићи на руку.

Ле Пен се усредсредила на повратак француским вредностима, контроли имиграције и осигуравању безбедности за све.

Њено главно обећање од синоћ је да ће „довести Француску у ред&qуот;.

Рок за то је сама задала - пет година, колико траје председнички мандат.

Одлучиваће нијансе.

Французе за две недеље очекују само две цедуљице на биралиштима.

А до тада, само два лица на плакатима и много више летака.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.11.2022)