Ivo Andrić: Nemaju ljudi hrabrosti ni srca

Jedne septembarske noći beše toplo i vedro. Pevaju oni što mešaju bestilj, razgovaraju oni koji dokoni sede kraj vatre uz kafu, rakiju i duvan. Slatka čoveku svaka reč koju izgovori i milo mu sve što očima vidi i prstima takne. Nije život lak ni slobodan ni siguran, ali može o njemu da se mašta bogato i priča mudro, pronicljivo, šaljivo. Oko jedne vatre naročita graja. Iskupilo se oko Alije Kazaza desetak dućandžija, od onih „najtanjih“, ali upravo zato