Нирнберг, у једном правцу
Дојче веле 16.04.2022
Аутобус се труцка по сремској равници. Требало би да осетим олакшање, а осећам мучнину. Склопим очи и опет видим недавне призоре – наоружане људе који улазе у аутобус, како који хоће, да одлуче о судбини путника.
Негде пре Бијељине на путу су се испречили атлетски грађени момци у тамносивим комбинезонима. За појасом сам им препознао чешки аутоматски пиштољ Шкорпион – одговор Варшавског пакта на израелски Узи. У дугој загребачкој години као војник научио сам почетком осамдесетих да расклапам и склапам М 61 Ч. Био сам предвиђен да у рату на рамену носим руску Стрелу 2М, противавионски ракетни бацач. А правила су налагала да сваки војник има и лично наоружање. Знао сам да
