Ерсте Група: Сукоб у Украјини повећео цене примарних производа и инфлационе ризике

Неизвесност изазвана ратом у Украјини, нагли пораст цена примарних производа и погоршање проблема у ланцу набавке, негативно се одражавају на економску перспективу, уз истовремено драстично повећање инфлаторних ризика, оцењено је у истраживању Ерсте групе "Глобална економска перспектива за други квартал 2022. године", објављеном данас.Америчке Федералне резерве обећале су брже пооштравање монетарне политике, док ће Европска централна банка постепено нормализовати монетарну политику, наведено је у саопштењу.

Економски раст у еврозони требало је да се поново убрза у првом кварталу због одрживих корака у правцу поновног отварања, међутим, рат у Украјини сада доноси негативне ризике по економију.

Подсећа се да су цене примарних производа повећане широм света, с обзиром на то да су Русија и Украјина глобално важни извозници фосилних енергената, метала и хране.

Веће цене због тога би могле, како је наведено, да смање приватну потрошњу, а свако ново погоршање проблема у ланцима набавке утиче на прерађивачки сектор.

Истовремено, интензивирани су и ризици који се односе на повећање овогодишње инфлације, а даље кретање економских трендова и инфлације зависиће од рата и тензија између Русије и Запада у наредном периоду.

У САД-у економски опоравак је већ више узнапредовао, а тржиште рада је забележило снажан раст запослености.

И ту стручњаци Ерсте Групе очекују да ће економија бити погођена високом инфлацијом и растом каматних стопа. Доћи ће вероватно и до успоравања раста цена на тржишту некретнина.

Када је о валутама реч, рат је довео до интензивнијег улагања у безбедне инвестиције и пораста вредности америчког долара и швајцарског франка у односу на евро.

Основни подаци указују на слабији амерички долар и швајцарски франак у наредним кварталима, док је цена злата порасла захваљујући одрживо негативним реалним приносима.

Захваљујући мерама одрживог поновног отварања које су предузеле многе земље и видљивом ублажавању несташица у ланцима набавке, економски раст у еврозони требало је да се убрза у првом кварталу 2022. године, међутим, избијање рата у Украјини нажалост представља још један негативни ризик по економску пројекцију, навели су из Ерсте Групе.

Рат је изазвао повећање цена скоро свих примарних производа широм света, јер су Русија и Украјина глобално важни извозници фосилних енергената, метала и хране.

Стручњаци Ерсте Групе очекују да ће знатно повећање цена енергије у текућој години утицати на смањење приватне потрошње и капиталних расхода предузећа.

Међутим, како су додали, многе земље ће издвојити велика средства како би олакшале терет потрошачима и компанијама.

С обзиром на брзо повећање пореских прихода и царина на енергенте, захваљујући овим средствима ефекат по јавне буџете би требало да буде релативно мали.

Међу осталим ризицима по економију, ту су и нови проблеми са ланцима набавке проузроковани ратом у Украјини и далекосежним економским санкцијама против Русије.

Ланци набавке могу бити додатно угрожени новим мерама изолације у Кини, упозорили су из Ерсте Групе.

С друге стране, текући опоравак услужног сектора након пандемије требало би да обезбеди значајан подстрек за економију еврозоне.

Поред тога, раст у 2022. години добиће значајну подршку из фонда ЕУ за опоравак.

Власти ће се такође постарати да се инвестиције у проширење обновљивих извора енергије и повећање енергетске ефикасности убрзају и поједноставе.

Због значајног пораста цена енергената, Ерсте Група ревидирала је пројекцију инфлације за 2022. годину навише на 6,1 одсто.

То је делом и резултат убрзаног раста зарада који се очекује. На нивоу од 2,2 одсто, постоји ризик да ће ова пројекција за 2023. бити премашена, с обзиром на тренутно окружење.

Након руске инвазије на Украјину, стручњаци Ерсте Групе снизили су прогнозе у погледу раста и повисили прогнозе у погледу инфлације за земље централне и истошне Европе (ЦИЕ).

Иако су директне трговинске везе са Русијом, Украјином и Белорусијом генерално на ниском нивоу (близу или испод шест одсто укупног увоза/извоза), регион је у великој мери зависан од увоза руског гаса и нафте, подсетили су из Ерсте Групе.

Из Русије се увози више од 80 процената укупног увоза гаса у Пољској, Словачкој и Србији, и тек нешто мање у Словенији и Мађарској.

Румунија је изузетак, с обзиром на то да има снажну локалну производњу, која покрива око 70 процената њених укупних потреба.

Поред тога, постоје и други потенцијални проблеми који би могли настати због индиректних трговинских веза и посебних производа.

Како је прецизирано, то се односи на примарне производе као што су метали или енергенти који су посебно важни као инпути у енергетски интензивним секторима, али и на ланце набавке за производњу аутомобила који већ осећају ефекте недоступности каблова из Украјине.

Такође, Русија и Украјина су међу највећим светским произвођачима у области пољопривреде и хране.

Уколико овогодишња берба буде ометена ратом и санкцијама, притисак на глобалне цене хране додатно ће се интензивирати.

Док су стручњаци Ерсте Групе у претходном кварталу очекивала да ће инфлација достићи врхунац у првом кварталу и да ће опасти у другој половини 2022. године захваљујући споријем расту цена хране и снажном базном ефекту цена горива, руска инвазија на Украјину променила је ток догађаја.

Рат је утицао да цене примарних производа достигну нове рекордне нивое, са, како је истакнуто, малим изгледима за потпуни повратак на раније нивое у средњорочном периоду.

У 2022. години, стручњаци Ерсте Групе очекују да ће индекс потрошачких цена у ЦИЕ износити у просеку 9,4 одсто у односу на 4,5 одсто у 2021. 

У 2023, очекује се да ће се просечна инфлација у ЦИЕ донекле ублажити, али и остати повишена на нивоу од 6,2 одсто и изнад циља у свим земљама ЦИЕ.

Неизвесност и висока инфлација одразиће се негативно на потрошњу домаћинстава и инвестиције, што ће додатно погоршати директни и индиректни утицај рата и санкција на трговину, као и већ постојеће несташице дуж ланца набавке, оценили су из Ерсте Групе.

Према томе, како је наведено, раст у ЦИЕ8 (Србија, Хрватска, Чешка, Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка и Словенија) би ове године требало да износи у просеку три одсто.

Када се ситуација побољша, раст БДП-а би могао да се убрза до у просеку 4,1 одсто 2023. године, уз подршку и Некст Генератион ЕУ фондова, објавила је Ерсте Група.

(Бета, 18.04.2022)