Учесници конференције: Убрзати европске интеграције Западног Балкана да би се спречила нестабилност

Група представника академске заједнице и невладиног сектора из земаља Западног Балкана и Европске уније позвала је на убрзање европских интеграција, оценивши да би све државе региона требало да буду примљене у Унију до 2025. године јер је то једини начин да се спрече даље поделе и политичка нестабилност.

Учесници конференције "(Погрешне) перцепције Европске уније на Западном Балкану" у Београду су објавили "Хитан позив на акцију" у којем су навели да је у светлу украјинске кризе сада "најповољнији тренутак да се убрза чланство Западног Балкана".

"Данас смо на прекретници. Руска инвазија на Украјину носи ризик по цео Западни Балкан и њене последице се већ осећају, тако да је потребно да се појача учешће Западног Балкана у стратешком промишљању европске безбедности", навели су потписници документа.

Према њиховом мишљењу, међу највећим препрекама интеграције Западног Балкана у ЕУ су разлике у перцепцијама на обе стране.

"Данас је већа него икад разлика између онога шта политичари и грађани Западног Балкана мисле о ЕУ и шта политичари и грађани чланица ЕУ мисле о Западном Балкану", навели су учесници конференције, истакавши да се те перцепције могу променити.

Они су нагласили да за земље Западног Балкана не постоји алтернатива чланству у ЕУ, а да је избор између ЕУ и других актера, укључујући Русију, Кину и Уједињене Арапске Емирате, "лажна дилема", јер је је Западни Балкан снажно интегрисан са ЕУ.

Даље наводе да ЕУ и Западни Балкан имају многе заједничке интересе који често нису довољно препознати, укључујући у областима безбедносне политике, миграција, животне средине, трговине, енергетике и транспортне инфраструктуре.

"ЕУ би требало отворено да призна да је поптуна интеграција Западног Балкана у ЕУ геостратешка инвестиција у стабилну Унију, зарад сопствених политичких, безбедносних и економских интереса", истакли су учесници конференције.

Такође су навели да су користи од уласка земаља региона у ЕУ много веће од трошкова њиховог останка изван Уније, а да би трошкови њиховог уласка били занемарљиви у смислу буџетских импликација или утицаја на доношење одлука, с обзиром да цео регион има 18 милиона становника, што је четири одсто садашње популације ЕУ.

"Ово је регион могућности, а не ризика", оценили су.

Такође, додали су, када земље региона постану чланице биће много лакше прелазити границе, ублажавајући "реметилачку националистичку реторику", с обзиром да ће сви Албанци, Бошњаци, Хрвати, Македоници, Црногорци и Срби постати грађани ЕУ.

"Све земље Западног Балкана треба да уђу у ЕУ заједно до 2025", без обзира на разлике у тренутном статусу појединачних земаља, оценили су учесници конференције.

Да би се то омогућило, према њиховом мишљењу, мора се наћи иновативно решење због различитих ставова чланица ЕУ према проширењу, као на пример одлучивање квалификованом већином да би се избегло стављање вета појединачних земаља на будућа проширења.

"Омогућавање чланства у ЕУ за све земље Западног Балкана је једини начин да се избегну даље поделе и политичка нестабилност", навели су потписници.

Одлагање њиховог уласка у ЕУ, оценили су, може само довести до даљег назадовања у процесу реформи.

Током протеклих 10 година, уместо приближавања дошло је до удаљавања земаља Западног Балкана од чланица ЕУ у социо-економском и политичком смислу, а грађани региона су све више разочарани Унијом.

"Незадовољство грађана користе десничарске антиевропске партије да створе још већи зид између Западног Балкана и Европске уније", наводи се у позиву учесника конференције.

Такође се истиче да иако су неке државе Западног Балкана историјски, културно, верски повезане с Русијом, то не значи да њихови грађани не осуђују руски напад на Украјину.

Додаје се и да би већина грађана на референдуму подржала чланство у ЕУ, мада је све више оних који не верују да ће се то икад десити.

На конфернецији коју су организовали универзитети Перуђе, Београда и Загреба, у оквиру Пројекта Жан Моне (Еразмус плус) Европске уније учествовали су представници из шест земаља Западног Балкана, Хрватске, Италије, Француске, Немачке и Велике Британије.

(Бета, 18.04.2022)