Дуда Алапача: Није до тебе
Лепота и здравље 20.04.2022
Мама… устани… закаснићеш… Пусти ме…само још пет минута… То си рекла и пре пет минута… Мораш, мама. Устани… Ставио сам ти воду. Не морам… Мора... Сећам се као да је јуче било – март двехиљаде двадесете. У спаваћој сам соби, радни је дан, рано поподне, у рукама имам приручник некаквог бившег ... И кад ме питају на чијој сам страни… Како то сад да ти објасним, и одакле да кренем, рођени…? На страни сам оних, који год да су, којима већ дан... Четрнаести фебруар је дан заљубљених. Осми март, дан жена.
Велики сат у предворју показао је пет када је махнула старом портиру и изашла из зграде. Напољу су је дочекали облаци. Сиви, тешки, водоносни. Киша је претила да се сваког тренутка излије на град. Досадна јесења киша која ће до вечери нестати оставивши за собом само бол у костима и понеку влажну мрљу на тротоару. Није јој се ишло кући. Ни сама није знала где би. Сезона идења никуда званично је отворена оног четвртка од пре годину дана када је рекао да не може
