Vitomirka Trebovac: Zorice Zorule

nekad naguram detinjstvo u jednu sliku u jedno selo baba i deda vojvodina prašina guske i lipe u glavnoj ulici tetka me vozi na biciklu sedim na paktregeru čvrsto se držim za sic vuče me da gurnem nogu u točak a znam da ne bih smela vuče me aj da probam pa šta bude kasnije krvava kolena izderane šake kukulele mogle smo izginuti šta ti bi šašavo dete ne znam vuče me gde ne smem tako uvek neke žbice zovu moje noge.