Шабан Шаренкапић: Текстуре

У овој причи пет је видова истине, и још један трачак вере, у наслути. Према северу, кроз смоласта испарења, пружа се јесен и блесак тестере на стубу пред колибом. Звоне на ветру мрке чахуре-уста. За телима речи-буба сунцокрети повијају тешке главе. У испарини што надире из кланице, с хрпе трухлих даски маховина показује у који смо месец загазили – не може се даље: много рођених је у истом часу. Пуцњима прангија с крша, пијана гунгула навешћује долазак свадбе у