Žak Dipen: Vihor

Mi pripadamo tek planinskoj stazi Što mahovinom i žalfijom vijuga ka suncu A noću se, uz greben, vine U susret sazvežđima. Primakli smo vrhove Međi obradivih polja. Semenje nam pršti u pesnicama. Oganj nam se u kostima obnavlja. Nek đubre popada po onima što stoje do nas! Nek vinova loza i raž uzvrate udarac Drevnosti vulkana! Plodovi gordosti, plodovi bazalta Sazreće pod udarima Pod kojima se jedino možemo videti. Plot će izdržati ono što je oko istrpelo, Ono što