Kao starac gunđa i ropće

IV Osvanuo je dan ali bez sunca: nebo se natuštilo, a sitna kiša sipila je po poljima, šumama i širokom Dnjepru. Probudila se panji Katarina, ali je nevesela, oči joj uplakane i sva je tužna i uznemirena. – Mužu moj mili, mužu dragi moj, čudan sam san usnila! – Kakav san, draga moja panji Katarina? – Sanjala sam neobičan san, ali tako živo kao da se dešava na javi, da je moj otac baš ona nakaza što smo ga videli kod jesaula. Ali molim te, nemoj verovati snu. Kakve