Dušan Matić: Pune su oči noći

Pune su oči noći Pune su noći tog groznog crnog mesa ljudskog U toj uzaludnoj čaši gde smo mi samo živac vatre. U barci punoj krvi kad peva najzad golub prvi Njihovu svetlost daj mi za vrući vrisak ovih zvezda. A ja ću ti dati parče po parče naše laži A ja ću ti dati pregršt po pregršt ove neme strasti A ja ću ti dati kaplju po kaplju ove mrtve draži.