Немачка, Србија и Косово: Наставак дијалога и санкције Русији кључне теме

Србија и Европска унија се „не слажу о сваком детаљу&qуот; када је реч о санкцијама Русији, али не треба превидети да је Београд „јасно и недвосмислено&qуот; заступао став да је инвазија на Украјину неприхватљива, оценили су Александар Вучић и Олаф Шолц после састанка у Берлину.

„Били смо под санкцијама читаву деценију и зато имамо другачији сентимент према санкцијама, али је Србија добро разумела поруку и Немачке и свих осталих&qуот;, казао је Вучић на конференцији за медије.

Председник Србије и немачки канцелар разговарали и о наставку дијалога Београда и Приштине, а Шолц је казао да је напредак у том процесу од огромног значаја, због очувања мира и стабилности на Балкану.

„Сва отворена питања треба да се реше у оквиру дијалогу. То захтева храброст и одлучност, све договорене обавезе морају да се испоштују, једнострани потези ту нису од користи&qуот;, истакао је немачки канцелар.

Шолц је имао и одвојени састанак са Аљбином Куртијем, косовским премијером који је казао да Косово намерава да буде „конструктивна и проактивна страна&qуот;, уз закључак да је „узајамно признање у центру дијалога&qуот;

Вучић и Курти дан ће завршити на неформалној вечери са специјалним европским представником за Западни Балкан Мирославом Лајчаком, који је такође позван у Немачку.

Обојици су данашњи сусрети са Шолцом били први састанци у Берлину са наследником Ангеле Меркел.

• Рат у Украјини изнад свих тема - шта је немачка шефица дипломатије поручила Западном Балкану
• Шта је променио Берлински самит
• Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом

Ипак, ово није био први пут да се српски и косовски лидери са немачким званичницима састају у истом дану - слично је било и крајем априла 2019.

Тада су се у оквиру дипломатског Берлинског самита са немачком канцеларком и француским председником Емануелом Макроном срели балкански лидери, а односе Београда и Приштине и тада је обележавало упадљиво одсуство састанака на највишем нивоу.

Шта су рекли Вучић и Шолц о одбијању Србије да уведе санкције Русији?

Вучић је навео да се Србија у Уједињеним нацијама изјаснила по питању правне и политичке природе сукоба у Украјини.

„Једино је изјашњавање Србије било или неочекивано или делимично очекивано, за разлику од свих осталих. Ми нисмо отворили поглавље 31 (у преговорима са ЕУ) и имамо обавезу да се постепено усклађујемо са одлукама ЕУ.

Канцелар Шолц је био врло јасан, на врло снажан начин је поновио захтеве Немачке и то је све што имам да кажем&qуот;, додао је Вучић.

Он је на питање новинара да прокоментарише чињеницу да Србија није увела санкције Русији због инвазије на Украјину и оцени да ли ће то утицати на њен пут ка ЕУ кратко одговорио да не треба превидети да је Србија у више наврата осудила напад Русије.

Шолц је, на питање да ли ће неувођење санкција Русији утицати на пут Србије ка ЕУ кратко одговорио да не треба превидети да је Србија у више наврата осудила напад Русије.

„Србија је у више наврата јасно и недвосмислено у Генералној скупштини Уједињених нација заступала став Европске уније да се ради о нападу Русије на Украјину и да је то неприхватљиво.

Чињеница да се не слажемо у сваком детаљу јесте тема наших разговора, али на крају крајева не треба превидети тај став и такво понашање Србије&qуот;, рекао је Шолц.

Шта су Шолц, Вучић и Курти рекли и дијалогу Београда и Приштине?

Олаф Шолц је рекао да Западни Балкан има европску будућност и да је интересу ЕУ да земље тог региона постану чланице Уније.

„Разговарао сам са председником Вучићем колико је важан напредак у дијалогу Београда и Приштине који треба да води до свеобухватног споразума&qуот;, рекао је немачки канцелар после састанка са председником Србије.

Вучић је истакао да дијалог са Приштином није лак за Србију.

„А рекао сам канцелару Шолцу зашто није лак. Даћемо све од себе да идемо ка компромисном решењу, да проналазимо компромисна решења, али та решења не могу бити само наше жеље&qуот;, навео је.

Аљбин Курти и је на заједничкој конференцији за новинаре са Шолцом изјавио да Немачка треба да помогне Косову да крене напред и затражио визну либерализацију.

„Дијалог треба да буде фокусиран на узајамно признавање&qуот;, рекао је Курти и нагласио да то треба да буде централно питање дијалога.

Курти је најавио и да ће Косово поднети захтев за чланство у Савету Европе и Партнерству за мир и да за то очекују подршку Немачеке.

Свет у рату, понајмање са вирусом

Када су се представници Балкана и Европе растали у Берлину у априлу 2019. године, нису могли ни да сањају какве промене ће убрзо уследити у читавом свету.

Крајем те године, у Кини је регистрован вирус корона, а борба са пандемијом пореметиће дипломатски и економски живот у најмање две године.

У фебруару 2022. године Русија је напала Украјину, покренувши ратни сукоб са несагледивим последицама не само по земљу на коју је извршила инвазију.

И док је одговор на пандемију тема која полако пада у заборав, рат у Украјини доминираће сусретом у Берлину - посебно оним са српским председником.

Лидери Србије и Косова разговарају са немачким канцеларом у дану у коме Европска унија најављује санкције које ће зауставити увоз руске нафте, покушавајући да о томе изгради јединствен став који би укључио и земље изван ЕУ.

Србија се определила да не уводи санкције Русији упркос сталним позивима из Европе да то учини, док истовремено признаје Украјину у њеним границама и придружује се резолуцијама у међународним телима којима се осуђује руска агресија.

Званичници у Приштини придружили су се ограничењима која је увела Европа, иако Украјина не признаје независност Косова.

• Вучић: Не уводимо санкције Русији, нити ћемо да национализујемо имовину руских фирми
• Какве економске последице чекају Србију ако уведе санкције Русији
• Зашто Русија продаје Србији гас тако јефтино

Отворени Балкан и затворена преговарачка врата

У априлу 2019. године, Ангела Меркел и Емануел Макрон успели су да на исти састанак позову тадашња руководства Србије и Косова док је бриселски дијалог био у прекиду.

Косово је увело таксе од 100 одсто на робу из Србије, а званични Београд поручио да се неће састајати са представницима Приштине све док се ова мера не измени.

У ширем друштву, Београд и Приштина нашли су се за берлинским столом, али ни та иницијатива није унапредила дијалог.

И пред састанак са Олафом Шолцом, званичници Србије и Косова месецима се званично нису срели - од последњег бриселског састанка прошло је скоро годину дана.

Упркос све већем броју специјалних представника за Западни Балкан - имају их ЕУ, САД, Велика Британија и Немачка - дијалога Србије и Косова одавно није било мање.

Ни техничке делегације не успевају да се договоре око решења за регистарске таблице које се и даље прелепљују налепницама, иако је рок трајања тог споразума истекао.

• Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије
• Ко све није део „Отвореног Балкана&qуот; и зашто
• Србија, Косово и таблице: Још нема трајног решења

У таквом амбијенту, регионалне иницијативе, пре свега за економску сарадњу, потпуно су у другом плану - иако једна од њих носи име управо Берлина.

Берлински процес је дипломатска иницијатива покренута 2014. године са циљем бржег интегрисања Западног Балкана у ЕУ и економског повезивања земаља, али серија састанака регионалних лидера до сада није суштински убрзала процесе.

На ту иницијативу гласно се позивају регионални лидери који не желе учешће у, у међувремену насталој, иницијативи Отворени Балкан.

Србија, Северна Македонија и Албанија покренуле су сопствени процес економског повезивања и олакшица за пословање, позивајући и остале регионалне играче да им се придруже.

Црна Гора, Босна и Херцеговина и Косово до сада нису позитивно одговориле на овај позив.

Нови актери - сви сем једног

Три динамичне дипломатске године у потпуности су измениле списак учесника састанка Немачке, Србије и Косова.

Уместо Ангеле Меркел, немачку владу води Олаф Шолц, док важну улогу у коалицији има и странка Зелених, чија је кандидаткиња Аналена Бербок преузела ресор дипломатије.

Иако се од ње очекивало да промени политику према Западном Балкану, видљивих промена за сада нема - иако је Бербок већ била у регионалној турнеји.

Уз њу, важан чинилац у креирању немачке политике је и специјални изасланик Мануел Зарацин.

Мирослав Лајчак представља европску дипломатију, преузевши вођење дијалога Београда и Приштине од Федерике Могерини - са једнако мало успеха.

Политички актери у Приштини мењали су се неколико пута.

У априлу 2019. године, Косово су у Берлину представљали председник Хашим Тачи, који данас чека суђење у притвору Специјалног суда за злочине на Косову, и премијер Рамуш Харадинај, чија странка је у опозицији.

Косово представља премијер Аљбин Курти, лидер покрета Самоопредељење, који је у претходне три године двапут постајао председник владе, а једном већ и био смењен.

Једини непромењени актер берлинског сусрета биће председник Србије Александар Вучић.

Неколико недеља пре сусрета са Шолцом, Вучић је убедљиво победио у првом кругу председничких избора и себи осигурао још један петогодишњи мандат.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.04.2022)