Најважнији акценти кинеског економског развоја у последњој деценији

Кина је остварила значајна достигнуц́а у економском и друштвеном развоју у протеклој деценији, а њен статус друге по величини светске економије је учвршц́ен и побољшан, рекао је један високи званичник.

Кина је остварила први стогодишњи циљ изградње умерено просперитетног друштва у сваком погледу и започела нови пут ка циљу изградње модерне социјалистичке земље у сваком погледу. Агенција Синхуа издвојила је неке од најважнијих акцената иновативног, координисаног, зеленог, отвореног и заједничког развоја земље у протеклих десет година.

Кина је чинила више од 18 одсто глобалне економије у 2021, што је пораст са 11,4 одсто у 2012, рекао је Хан Венсиу из Централног комитета за финансијска и економска питања.

Бруто домац́и производ (БДП) земље премашио је 114 билиона (хиљада милијарди) јуана (око 16,79 билиона америчких долара) 2021. године, а БДП по глави становника достигао је 12.500 америчких долара, близу прага за економије са високим дохотком.

Допринос кинеске привреде светском економском расту износи око 30 одсто последњих година, што је чини највец́им покретачем раста глобалне економије, додао је Хан.

Потрошња Кине на истраживање и развој достигла је 2,44 одсто њеног БДП-а 2021. године, у односу на око 1,9 одсто у 2012, рекао је Хан.

Прошле године, кинеска потрошња на истраживање и развој била је 2,7 пута вец́а у односу на ниво из 2012. године, а њена потрошња за основна истраживања била је 3,4 пута већа у односу на ниво из 2012. године, рекао је Ли Менг, заменик министра науке и технологије.

Кина је доспела на 12. место на Глобалном индексу иновација 2021, са 34. у 2012. години, што је чини једином земљом на свету која је постигла одржив и брз раст, рекао је Ли.

Званични подаци су показали координисанији образац развоја између урбаних и руралних подручја Кине.

Стопа урбанизације сталног боравка у Кини достигла је 64,7 одсто у 2021. години, у односу на 53,1 одсто у 2012, а однос урбаног и руралног прихода се у протеклој деценији смањио за 0,38 на 2,5 у 2021.

Кинески Гини коефицијент, индекс који одражава неједнакост где је нула једнака савршеној једнакости, опао је на 0,466 у 2021. са 0,474 у 2012. години.

Животна средина у Кини је доживела историјску прекретницу, рекао је Хан.

Пошумљено земљиште Кине чини око четвртине укупне светске пошумљене површине, а њена емисија ЦО2 по јединици БДП-а опала је за око 34 процента.

Земља је такође међу првима на свету по инсталираном капацитету енергије ветра и фотонапонске енергије и друге зелене енергије, као и производње и продаје возила на нову енергију, рекао је Хан.

Као верни заговорник Париског споразума, Кина је најавила циљеве достизања највец́е емисије ЦО2 пре 2030. и постизања угљеничне неутралности пре 2060. године, навео је Хан.

Кина је створила низ нових центара и успоставила пилот зоне за отварање, рекао је Хан, наводец́и да је земља успоставила 21 пилот зону слободне трговине и луку слободне трговине Хаинан у протеклој деценији.

Кина је ојачала своју позицију као водец́а светска нација у трговини робом јер производи извезени из Кине чине 15 одсто укупног светске количине, рекао је Хан.

Кина је такође увела систем негативне листе и потписала девет нових споразума о слободној трговини у протеклој деценији, чиме је укупан број таквих споразума порастао на 19.

Кина је елиминисала апсолутно сиромаштво након што је скоро 100 милиона сиромашних у руралним подручјима извукла из сиромаштва, дајуц́и значајан допринос смањењу сиромаштва у свету, рекао је Хан.

Земља је такође успоставила највец́и светски систем образовања, социјалног осигурања, медицинске и здравствене заштите, при чему се просечни животни век Кинеза повец́ао за 2,5 године на 77,9 у 2021.

Удео групе са средњим приходима у Кини се проширио на једну трец́ину укупног становништва у последњој деценији, рекао је Хан.

(Бета, 17.05.2022)