Косово и суђења: Прва пресуда Специјалног суда за Косово, али не за ратне злочине

Четири и по године затвора и казна од по 100 евра - тако гласи пресуда Специјалног суда за Косово донета против припадника некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хиснија Гуцатија и Насима Харадинаја.

Њих двојица осуђена су због ометања правосудног поступка и застрашивања сведока, али ће имати право да на ову пресуду уложе жалбу.

Гуцати, председник Удружења бораца ОВК, и Харадинај, потпредседник тог удружења, суд је прогласио кривим за ометање службених лица у обављању службених дужности, застрашивање сведока и повреду тајности поступка, преноси агенција Бета.

У пресуду је урачунато време које су провели у притвору у Хагу, око 600 дана.

• Шта је Специјални суд за Косово - у 100 и 500 речи
• „Нисам крив&qуот;: Хашим Тачи се изјаснио поводом нових оптужби пред Специјалним судом за Косово
• Шта је остало од Ахтисаријевог плана на Косову

Гуцати и Харадинај су у притвору од септембра 2020, када су их у Приштини ухапсиле снаге Еулекса и пребациле у Хаг.

У првом појављивању пред судом изјавили су да нису криви.

Специјални суд за Косово са седиштем у Хагу има задатак да пред правду изведе одговорне за ратне злочине и друга кривична дела која су започета или извршена на Косову између 1998. и 2000.

Како је Суд образложио пресуду?

Председавајући судија Чарлс Смит рекао је да су Гуцати и Харадинај осуђени због тога што су на конференцијама за штампу Удружења бораца ОВК у Приштини и у „више од 20 наступа у медијима&qуот; објавили поверљиве документе суда и тужилаштва за злочине бораца ОВК, међу којима и идентитет потенцијалних сведока.

Суд је утврдио да су Гуцати и Харадинај „с директном намером&qуот; да суд опструишу, а сведоке узнемире и застраше „обелоданили имена и личне податке стотина сведока&qуот;, које су називали „издајницима, шпијунима, лажовима и колаборантима&qуот;.

Пресудом је утврђено да су многи сведоци били узнемирени и уплашени пошто су Гуцати и Харадинај њихове идентитете открили јавности, преноси агенција Бета.

У два случаја, сведоци су, због угрожене безбедности, морали бити и пресељени.

Судија Смит назначио је да је то представљало „озбиљну претњу&qуот;, нарочито у клими узнемиравања и застрашивања сведока која дуго влада на Косову и против које се борио и Хашки трибунал.

У завршној речи, средином марта, тужиоци су затражили су да Гуцати и Харадинај буду осуђени на по шест година затвора и на по 100 евра глобе.

Браниоци су од суда затражили да обојицу оптужених ослободи, зато што, по њима, тужиоци нису доказали да су Гуцати и Харадинај починили кривична дела.

Гуцати и Харадинај имају право да се жале на прву пресуду коју су Специјализована већа Косова изрекла од оснивања 2015. године.

Специјални суд за Косово су раније описали као „једнонационални суд&qуот; који „има за циљ да казни Албанце, док амнестира злочине које су починиле српске војне и полицијске снаге на Косову&qуот;.

Током суђења су тврдили да не знају да ли су документа, које су објавили, оригинална или не, уз понављање да је Специјални суд „дискриминаторан према Албанцима&qуот;.

---

Четрнаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.18.2022)