Славко Јендричко: Најежен од језика

Снажним ударцима главом по плавој боји плочица обзнањујем универзуму престани аплаудирати језиком од којег сам се најежио запечатио ми је уста поглед посљедње што успијевам видјети унезвијерени је вјетар њише на гранама одбачене врећице пуне објешених планета осмијеха чудотворних дјевојака с кава врте се у глави одгађајући кобну експлозију страшног праска не бих више могао слагати свијет ни с новим ријечима ни с лего коцкицама.