Зовем се Нијаз

Прича је истинита у оној мери у којој се сећање може третирати као истинито. Испричао ми је Зоран, одбегли борац Територијалне одбране српског дела овог рата за који смо ми многи још увек веровали да је само кошкање, тврђење пазара и сличне алиби глупости. Десило се у неком селу у околини Сарајева, близу Високог, бар ми тако сећање каже. Тај дан, каже Зоран седећи на паркету, наслоњен на зид, држећи главу једном руком наслоњеном на колену. Тај дан смо се